Znaš čiko, mi smo bili sretna porodica do onog dana kada je otvorena kladionica.
Babo je počeo ići iz znatiželje.Onda je krenuo skoro svaki dan.Kada se vraćao s posla, svraćao bi redovno i ostajao bi do kasno u noć.Počeli smo oskudijevati jer babo nije donosio platu kući.Moja majka je kriomice počela donositi namirnice “na veresiju” iz obližnje trgovine.
Kada je za to otac saznao, strašno su se posvađali, a ja sam grlio svoju trogodišnju sestru koja je plakala.Nekoliko dana poslije svadja je prerasla u naviku .Otac je teško povredđiva0 majku.Završila je u b0lnici.Kada sam otišao sa nanom da je posjetim, nisam je mogao prepoznati.Oca je p0licija pritv0rila, ja i sestra smo ostali sa nanom.Kada se majka oporavila zatražila je razvod.
Tri mjeseca poslije su se rastali ja sam ostao kod oca, sa majkom je otišla seka.Otac je počeo i piti.Zapustio se.Ponekad , kad bi bio trijezan znao bi me i pomilovati.Ali, obično kada bi došao pijan, samo bi zaspao.U odjeći.Siromaštvo se uveliko uselilo u našu staru kuću. Oskudijevali smo u svemu. Ovaj mjesec mi nije kupio ni mjesečnu kartu.
U školu ponekad idem pješke, a ponekad se prebacim.Strah me je ponekad sjesti sa nepoznatim ljudima, jer sam tek 6 razred.A onda su me jednog dana moji drugovi počeli ismijavati:”Evo onog što mu se majka preudala”.
Pokazali su mi na telefonu slike sa svadbe.Ja sam plačući odpješačio kući.Nisam išao u školu tri dana.Za ti vrijeme nisam pojeo jedva krišku hljeba.Neprestano sam se čiko, pitao: Ako je ostavila oca, zašto je zaboravila mene? Ja sam joj pomagao u poslovima oko kuće.Ja sam joj unosio drva.Nije mi se više ni javila.Otac je od pića teško obolio i odvezli su ga u bolnicu.
Nekoliko dana poslije je izgubio život.Niko na svijetu nije bio tužniji od mene. Sa mnom je ostala nana.Neprestano sam se pitao:”Da nisam šta ja zgriješio, pa me ovakvog malog sudbina kažnjava.Išao sam pješke svaki dan u školu i nisam se družio ni skim da me ne zadirkuju.I opet pješke kući.Onda je jednog dana poštar donio paket za mene.Majka mi poslala adidas patike, farmerke i džemper.I slike mi poslala na kojima vidjeh da žive lijepo i da imaju dosta hrane.Natopio sam džemper suzama.Ne toliko zbog svoje sudbine nego što na slici vidjeh da mi je seka sretna.
Možda nekad i pomisli na mene.Na one trenutke kada sam je izvodio iz sobe kad je babo tukao mamu. Nana je grcala u suzama.Jel tako čiko da je za OVO KRIVA KLADIONICA?
Jel’ tako da babo nije išao u kladionicu,mi bi sada bili svi zajedno?I bili bi sretni.Jel’ tako čiko?
Slomilo me je na hiljadu komada.Kupio sam mu slatkiše i mjesečnu kartu ali nikad nisam zaboravio ovu njegovu iskrenu ispovijest. I kada god vidim njegove plave oči i kovrdžavu kosu, SVE SE U MENI SLOMI.
Izvor: Facebook Elvir Peštalić
