“U kladionicu mi svakog dana dolazi siromašni dedica”

Zanimljivo

“Radim u kladionici već dvije godine.

Skoro svakoga dana mi dolazi jedan siromašni dekica da odigra tiket za 20 dinara.

Uglavnom ne dobija, iako mu dobitak ne prelazi 500 dinara. Kada je jednom došao da mu provjerim tiket, nisam imao srca da mu ponovo kažem da nije dobitan.

Dao sam mu 5.000 dinara i rekao da je jubilarni uplatilac i da mu se dobitak udesetostručio.

Pošto je bilo jutro otišao je, kad eto ga nazad, kupio mi je burek, jogurt i cigarete.

Kada sam vidio osmijeh na njegovom licu koji je bio ne toliko zbog para, već zbog časti, osjetio sam se najljepše u cijelom svom životu.

BONUS:

Drugarica i ja smo izašle prošli vikend i na ulazu u kafić sedi neki badža i meri temperaturu. Ja ulazim prva i on mi upire toplomer ka čelu (a ja istripovala da drži bocu sa dezinfekcionim sredstvom) i nemajući gde sa telefon, spuštam ga na sto pored, a momak i devojka me posmatraju krajnje šokirani. Ja se okrećem ka liku i pružam ruke, a on me onako nadrkano pogleda i izmeri mi temperaturu i ja tu skontam da je u pitanju toplomer i kažem: “Aha, a to je toplomer. Uglavnom vrše dezinfekciju.” i produžim. Drugarica iza vrišti od smeha, a ja nonšalantno stajem za sto i “iskuliram” situaciju. Veoma blamantno. Nisam bila pijana samo što imam problem da istripujem da vidim nešto čega nema…

Drugarici iz razreda sam u srednjoj školi stavio dva kondoma u džepu od ranca, kada ona nije videla, da bi na odmoru, dok je vadila sendvič iz tog džepa, ta dva kondoma ispala, i to pred celim razredom. Dve nedelje bila je glavna faca u školi, upravo zbog tih kondoma, hvalili je na sav glas kako ona ima odnose, i kako nije nevina. Ja sam to namerno uradio, pošto sam znao da nema momka i da je nevina, pa da joj se ne bi rugali, i šalili na njen račun. Nikada joj nisam rekao da sam joj ja stavio ta dva kondoma u ranac, niti ću. Družimo se i dalje, posle 10 godina od završetka srednje škole.

Moja kćer ima puno knjiga i danas sam u njenoj sobi tražila nešto za čitanje. Među njima je bio njezin dnevnik i ne znam što mi je bilo, pogledala sam što je zadnje pisala. Napisala je da me mrzi, da jedva čeka da završi školu i ode zauvijek. Ja sam šokirana plakala cijeli dan, ona je sad na moru kod bake i ne znam kako da se ponašam kad se vrati. Nisam nikad bila stroga, uvijek je imala slobodu, normalan život. Da bar znam gdje sam pogriješila.

Studiram u Beogradu i u toku studija iznajmljujem stan jer je mjesto u kojem živim sa svojim roditeljima jako udaljeno od Beograda. Sada za vreme ispitnih rokova sam pozvala dečka kod sebe, on takođe ne živi u Beogradu pa sam želela da se zbližimo malo i provedemo ovde neko vreme sami međutim on se praktično uselio već dva meseca ovde s tim da nije ponudio čak ni da platimo račune po pola. Ne znam jesam li loša osoba što to očekujem.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.