“U braku sam 6 godina sa ženom koju volim više od života. Zove se Berina. Imamo sina, dala mu je ime Suad. Nikad nije rekla zašto baš to ime.
Danas sam i sam shvatio.
Dok smo hodali Sarajevskom alejom sreli smo momka, koji je za ruku držao djevojčicu. Moja supruga mu je prišla i kao dijete ga grlila.
Nikad je takvu nisam vidio. Pružio mi je ruku i rekao da se zove Suad, njegova kćerka zove se Berina. Sve mi je bilo jasno..”
BONUS
Studirala sam, imala tri cimerke u stanu. Bila je subota, a ja ostala bez i jednog jedinog dinara u džepu do ponedeljka. Imala sam sarmu u zamrzivaču, pa sam planirala da je jedem naredna dva dana jer je bilo dosta.. Te subote sam do uveče ostala kod drugarice da vežbamo nešto za faks. Vratila sam se u stan, mrtva gladna, otvorila zamrzivač,, kad ono, nema sarme.. Pitam cimerke šta se dešava, kažu mi da su njih dve pojele, još uz neki podsmeh.. kao “dugo je stajalo u zamrzivaču, mislile smo da ti nećeš”.. posle su one otišle negde, a ja sam celu noć preplakala.. ne zbog gladi toliko koliko zbog toga što nisam mogla da verujem da postoje takvi ljudi (znale su da mi moji šalju oko 1000din nedeljno). Na svu sreću, treća cimerka me je sledećeg dana odvela u menzu i na svoju karticu mi uplatila sva tri obroka, iako nikad nismo bile bliske. Tek tad smo se počele družiti, a i danas smo jako dobre prijateljice. A druge dve cimerke me samo podsećaju na to koliko zla postoji u svetu.
Pre pet godina smo drugarica i ja došle u Italiju radi obilaska lepota severa države i nezaboravno se provele. Prilikom posete jednoj vinariji, upoznale smo prelepog Italijana, s kim smo nastavile druženje ostatak dana. Kad smo se vratile u Srbiju, nastavila sam da se redovno čujem s njim, a ubrzo je došao kod mene i otpočeli smo ljubavnu vezu. Dve godine smo muku mučili sa kilometrima, onda se preselio kod mene. Međutim, dobili smo bolje poslove u njegovom gradu i od tad živimo tamo. Moj život je postao bajka. On je najpažljiviji muž i najbolji tata našim blizancima, imamo visoke plate i jednostavno uživamo u svakom trenutku života. Pišem vam ovo pijući preukusno belo vino i jedući još ukusniji sir i pršut.🥂
Kaže meni drugar da pogledam film Seabiscuit. Pitam ga o čemu se radi, a on kaže “po istinitom događaju o konju koji je bio mali i neuhranjen ali vlasnik nije hteo da odustane od njega i posle treniranja, konj je počeo da se takmiči i pobedio je u dve najveće trke u konjičkom sportu i treću trku vodi par dužina i na zadnjoj ciljnoj krivini padne i izgubi trku”, a ja odlepio…”Koji si mi đavo ispričao kraj filma”, kaže “nema veze, samo ti gledaj, odličan je film”! I ja pustim film, pobedi konj prve dve trke i treću vodi za km…i zadnja krivina (ja se smorio, rekoh da li je moguće da će da padne) konj trči li trči, nikako da padne i prođe kroz cilj kao prvi…gledam i ne verujem šta se dešava… Zovem ga i kažem mu “pa konju jedan ovaj nije pao nego je pobedio trku”, a on mrtav ladan “a jebi ga, možda sam se zajebao”! Kakav je to doktor!!
