“Tata mi je umro kad sam imala 5 godina…”

Info

“Tata mi je umro kada sam imala 5 godina. Od tad mama i ja živimo same prilično skromno. Sve “muške” poslove u kući radim ja.

Krečim, molujem, mijenjam crknute dijelove, kosim itd. mimo ostalih kućnih poslova i studiranja. Danas smo mama i ja čistile i krečile jednu od prostorija.

Ja sam onako uprljana od kreča krenula do kontejnera da bacim smeće, a trojica likova su uperili prste u mene i smIjali se do suza.

Bukvalno su pali na kolena od smijeha. Ja sam smiješna što sve moram da radim sama sa majkom? Ja sam smiješna što nemam para da platim majstora, a želim da živim u čistom? Ja sam jadnica što želim da imam pristojan dom?

E baš vam hvala.”

(Izvor: Ispovesti.com)

BONUS:

Rodom sam iz jednog gastarbajterskog sela na istoku Srbije. Kod nas u selu nema normalne kuće, samo vile i zamkovi. Komšinica koja je preko milion evra uložila u vilu sa 15soba, bazenom i placom od 80ari, je preminula prošle godine, nije dočekala penziju, međutim deca rođena u Švici, tamo se se skrasili osnovali svoje porodice i naravno ne pada im napamet da se vraćaju. Prodadoše za 150,000e kuću, zamak iz bajke i zemlju nekoj Ruskoj porodici. Realno 10% koliko je uloženo. Sa jedne strane drago mi je što će bar neko živeti tu i uživati u toj lepoti koju su punih 30godina krvavim parama gradili, a sa druge strane mi je žao da je toj ženi bukvalno prošao život u pravljenju te kućerine u sređivanju imanja koju su deca prodala za smešne pare i nikada im nije ni trebala. A san joj je bio da napravi to zbog unučadi, da oni tu žive. Živela promašen život. Prođem danas pored kuće i vidim deca se igraju u bazenu i mislim se, e moja Stamena, da si ovo znala, da li bi drugačije živela. Tuga.

Dugo sam razmišljao da li da podelim ovo sa svima ali priča kreće ovako, igrom slučaja sve mi se u životu poklopilo kako treba i stvarno sam bogat, imam veliku kuću, dva automobila, vikendicu na moru, gliser mali, lijep sam, zgodan baš ono sve imam što kažu i padne meni na pamet da testiram malo po parkovima brakove, znam smešno je ali to me jako zanimalo i stvarno sam razočaran, vozam se u autu kraj parka i čekam da ugledam ženu sa mužem i detetom, i onda privučem pažnju zvukom motora i zagledam se u tu ženu, posle produžim, parkiram auto i peške ih pratim da vidim gde stanuju, i tu posle čekam dok ta žena ne izađe sama da joj priđem sa nekom totalno glupom pričom kako mi se svidela odma i kako imam sve što može da poželi, uradio sam to 4 puta u godini i nijedna me nije odbila, kunem vam se da sam nastavio pisati sa njima sve i jednu bih rastavio od muža, i to me razočaralo imam 29 godina a i dalje sam totalno sam.

Imam ćerku sa ženom već 3 godine. Imao sam sumnju da djevojčica nije moja i uopšte ne liči na mene. Na kraju sam poklekao i krijući uradio dnk test. Zaista nije moja ćerka. Prije nedelju dana sam rekao ženi za to i tražio razvod. Vrištala je, udarala me, govorila da me nije prevarila. Ostao sam miran i sabran i govorio joj da prizna i da ću joj oprostiti. Na kraju je priznala da me prevarila ali po njoj to nije strašno jer se desilo samo jednom. Naravno, nisam joj oprostio. Rekao sam joj da uzme dijete i da ode kod svojih na par dana da bih navodno razmislio. Kada je otišla promjenio sam bravu. Ne planiram da oprostim i nema šta tu da se razmišlja sa nama je gotovo ali sam morao to reći inače bi odbila da ode. Žao mi je djeteta ali ja nisam njen otac i ona više nije moja odgovornost. Moja uskoro bivša žena neka se javi biološkom ocu njenog djeteta ako joj treba pomoć. Sama je sebi rupu iskopala i uništila nam živote.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.