Supruga mi je priznala da me vara – iskreno, kad sam čuo želeo sam da je zagrlim

Moja supruga i ja smo zajedno od fakulteta. Proveli smo više od polovine života zajedno, ali odjednom se nešto počelo menjati u negativnom smeru. Nažalost, to smo shvatili kad je bilo prekasno.

„Bila je depresivna, povremeno je uzimala tablete za smirenje i borila se sa napadima panike.

Uvek mi je govorila šta i kako treba da radim, a ja sam zaboravljao. Večerali smo u žurbi, nismo puno razgovarali, osim TV programa i najuzbudljiviji zajednički interes bila nam je igra Slagalica.

Za sve to sam često krivio posao, tamo gde sam propadao a ona napredovala. Gledao sam kako se naš brak raspada zbog spoljnih problema, ali nisam pokušavao da razmišljam dublje.

Nekoliko dana pre naše osme godišnjice, rekla mi je da je naš brak gotov. Više se sećam pulsa koji sam osetio nego detalja razgovora, ali jednu stvar je rekla koju neću zaboraviti: „Izgubili smo zajednički cilj“.

Njen ton je bio čvrst i sa jasnom namerom nije spomenula reč „razvod“, ali je nije ni isključila.

Naši uobičajeni ciljevi do tada bili su: venčanje, kupovina stana, uređenje doma i potomstva. Poslednji cilj smo odložili nakon mnogo pokušaja u raznim klinikama i puno novca potrošenog na lečenje.

Shvatili smo da se oboje možemo pomiriti sa činjenicom da nećemo imati decu.

U poslednje vreme većina onoga što sam radio za nju bio je doručak u krevetu, kafa, i jednom nedeljno sam ispunjavao bračne dužnosti.

Kad smo izašli da proslavimo godišnjicu, priznala mi je da ima ljuba*nika već mesec i po dana i počela da plače.

Prvo sam želeo da je zagrlim jer joj sigurno nije bilo lako to da prizna. Bila je mešavina osećanja i misli. Ali nakon nekog vremena shvatio sam da je gubim. Tada sam i ja počeo da plačem, prvi put posle mnogo godina.

Posle nekog vremena usledila su pitanja, da li je bogat, da li joj je bolji u krevetu, da li planira nešto s njim. Prema odgovorima, bila je to samo neobavezujuća ljubav u koju nisam želeo da se mešam.

S obzirom na moje nedostatke, čak sam se i osećao srećnim zbog njenog priznanja, znajući da nije savršena.

Nakon što smo se rastalili, postali smo bolji ljudi. Ona je imala vremena za sve prijateljice, razgovore uz kafu. Ja sam počeo da treniram i prvi put sam imao pločice na stomaku i mogao sam da se posvetim svom hobiju – pisanju.
Bilo je jednostavno. Dao sam joj slobodu, ona meni, i ostali smo u kontaktu. Čak su i sastanci bili zabavniji nego ranije. Smejali smo se, razgovarali i plesali.

Posle jedne svađe, odsvirao sam pesmu i ona je počela da pleše. Trajalo je sve dok mi nije zaplakala na ramenu i zatražila da prekinem pesmu.

Njena veza je bila u zastoju, ali zvanično nije završena. Međutim, prostor koji smo sebi dali samo nas je zbližio.

Shvatili smo da njene slabosti dopunjuju moje. Možda se sve radilo na zadovoljavanju njenih potreba i odbacivanju nesigurnosti.

Ne znam šta će se na kraju dogoditi, ali njena veza nije zapečatila naš brak, a to je najvažnije.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.