Sestra mi je doktorirala i priredili smo večeru za užu rodbinu da proslavimo. Na toj proslavi me dečko zaprosio i svi su skočili, čestitali nam, rodbina je bila oduševljena, čak je jedna tetka prigovorila sestri kad se ona misli udavati. Bila sam stvarno sretna dok nisam vidjela sestru…..koja je otišla u kuhinju i rasplakala se. Na kraju ju je naša mama napala zašto se ne raduje zbog mene i kako je sebična. Osjećam se grozno. Ona je posvetila život faksu, nije izlazila, nije imala dečka, nema ništa osim tog papira, a ni to nije mogla proslaviti. Žao mi je do neba, a ne znam kako ispraviti grešku. Dan joj ne mogu vratiti
