Home / Info / SAMO 5% LJUDI IZ CIJELOG SVIJETA JE USPJELO PRONAĆI RAZLIKE NA OVOJ SLICI ZA 2 SEKUNDE: Ako nađete, VI STE GENIJALAC!

SAMO 5% LJUDI IZ CIJELOG SVIJETA JE USPJELO PRONAĆI RAZLIKE NA OVOJ SLICI ZA 2 SEKUNDE: Ako nađete, VI STE GENIJALAC!

Karakteristika svih genija je briljantan um i sposobnost uočavanja pojedinosti. Oni će odmah primijetiti i najmanju razliku između dvije slike.

U nastavku pokušajte pronaći razlike na ovim slikama:

A EVO I REŠENJA

BONUSI:

Nisam od onih koje decu uvale baki na čuvanje, baka ima godina i svojih problema. Muž i ja platimo dadilju jednom nedeljno, i izađemo na večeru ko ljudi. Također svaka 2-3 meseca odemo na romantični produženi vikend, a deci isplaniramo vikend u gradu sa dadiljom, odvede ih u zoo ili na bazen. Na godišnje odmore naravno vodimo decu, ali prošle godine nam je bila 5 godišnjica braka pa smo otišli na 7 dana sami na otok. Ne vidim u tome ništa sporno, al opet se nađu pametnice koje pitaju ‘kako možeš ostaviti nekom nepoznatom, ostavi barem baki?’ Svetu se ne može ugoditi.

Stalno čuvam sestrinu djecu i to je ok, međutim ona se suviše opustila i smatra da ja moram da ih čuvam kada god ona kaže i da ne mogu imati svoje planove. Juče me zvala i rekla mi je da će dovesti djecu jer mora hitno da ide negdje. Rekla sam joj da nikako ne mogu jer se bukvalno spremam da izađem tog trena jer imam nekakve dogovore i da neću biti kući cio dan. Ona mi je rekla da planove otkažem i tu smo se ja i ona malo pokačile ali jasno sam joj dala do znanja da NE MOGU da ih čuvam i 5 minuta nakon toga sam izašla. Nakon otprilike 25 minuta dobijam poziv od sestre koje vrišti na mene jer je sa djecom ispred mojih ulaznih vrata a ja nisam kući i ZAHTJEVA da se odmah vratim jer nema kome da ostavi djecu a ima obaveze. Fino joj kažem da i ja imam obaveze i spustim joj slušalicu a zatim ugasim telefon. Uveče kada sam došla kući u upalila telefon imala sam 300 propuštenih poziva i 200 poruka od raznih članova porodice koji me nazivaju sebičnom jer im je sestra svašta rekla za mene.

Oduvek sam bila vuk samotnjak. Nikad se nisam uklapala u osnovnoj, niti u srednjoj. Sada na fakuletu imam svoj mali krug ljudi koji mi odgovara, ali do sada sam već nekako prihvatila tu svoju samoću i zavolela je. Ne volim noćne klubove, mesta na kojima ima mnogo ljudi, tako da gledam da sebe poštedim takvih izlazaka jer se ne osecam prijatno. Kada se vidim sa njima uglavnom su u pitanju neke šetnje, bleje u parkovima i u prirodi ili eventualno neki restroran/kafić. To mi najviše odgovara. Međutim, vidim da se dosta razlikujem po društvenom životu od svojih vršnjaka. Ovako mi odgovara, ali ne znam da li je to u redu. Najgore mi je kada vidim instagram storije gde se druže i provode, a ja sedim kod kuće, gledam film/čitam knjigu/slušam muziku. Opet, meni ovako odgovara, ali osecam se kao neka anomalija. Odmah mi na pamet pada pomisao da za 10 godina kada svi budu imali partnera i prijatelje do kraja života, da ću ja ostati i dalje sama. E tad mi ne bi bilo svejedno…

About admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.