Muž čita novine, a žena ga zvekne tiganjem po glavi.
– Čemu to? – pita on.
– To je za papirić sa imenom Lara koji sam našla u džepu tvojih pantalona – kaže žena.
Muž objasni:
– Kad sam bio na trkama prošle nedelje, Lara je ime konja na koji sam se kladio.
Supruga mu se izvini i nastavi sa kućnim poslovima. Tri dana kasnije muž gleda TV, kad ga žena opali još većim tiganjem po glavi.
– Ma šta ti je sad? – zapita muž.
– Tvoj konj je zvao!
BONUS:
Prošle godine, najbolji drug me je pitao da li može da zaprosi svoju devojku na mojoj svadbi. Rekao sam ne jer je ipak to moj i suprugin dan. Prihvatio je to bez ikakvog pogovora. Na svadbi, tokom prvog plesa, izašao je na podijum, kleknuo i pitao svoju devojku da se uda za njega. Ona je odmah dotrčala, ljudi su tapšali, svi se raznežili, čestitaju im, a mi, za vreme našeg prvog plesa, ne u drugom već u stotom planu. On se pravio lud, ubrzo su otišli kući, do kraja svadbe svi su pričali samo o njima, a moja žena završila plačući. Nikada se više nisam čuo s njim i pitam se otkud tolika zloba u njemu.
—
Nedavno sam proslavila rođendan i nakon slavlja, kada sam ostala sama sa poklonima, ozbiljno sam preispitala svoj život. Dobila sam od prijatelja veliku količinu nakita i cveća, a pretpostavljala sam da svi oni znaju kako nikada ne nosim nakit, čak mi ni uši nisu probušene. Pretpostavila sam da svi oni znaju da sam alergična na polen, i da generalno ne volim sečeno cveće. A najviše me iznenadio moj dečko, koji se pojavio sa ogromnim plišanim medvedom i velikim buketom cveća, a zna da sam pre nekog vremena donirala sve svoje plišane igračke iz detinjstva da mi ne bi zauzimale mesto u ostavi. Zaista me je to rastužilo, osećala sam kao da me niko zaista ne poznaje, i da niko ni ne mari za to da me upozna. A onda mi je nakon nekoliko dana prisao momak koga površno poznajem, i pruzio mi je umotan poklon, rekavši da se setio da mi je ovih dana bio rođendan. Bila je to knjiga moga omiljenog pisca, sa posvetom. Od tada znam da je on prava osoba za mene.
