Prodaje kuću u Gornjoj Koviljači za 12.000 dinara, međutim niko neće da je kupi. Razlog je zastrašujuć!
Sa napuštene kuće, ozidane pre više od tri decenije pored Vilinog potoka u Gornjoj Koviljači,poznatoj i kao “ukleta kuća”, odavno je nestao i krov.
Zastrašujuće priče o paranormalnim pojavama u zakorovljenom objektu, gde stanara nema jošod početka devedesetih, kao da nisu uticale samo na kradljivce koji su oplevili vikendicu čiji je graditelj i vlasnik svojevremeno bio čovek kojeg se meštani sećaju samo po imenu Boža.
O toj kući se s vremena na vreme pojave nove priče, ali novog vlasnika, koji bi je kupio, nema ni u nagoveštaju. Niko više ne zna ni ko bi mogao da je proda jer narod ne pamti ni ko je bio poslednji vlasnik.
“Ma, o toj kući se svašta pričalo i pisalo. Taj Boža je živeo u njoj sa decom kratko, a kada ju je napustio prodata je nekom čoveku koji je živeo u Nemačkoj. Bila je tu i jedna romska porodica,ali je i ona kratko živela u kući o kojoj kolaju priče da je puna duhova”, priča Vladimir Mićić iz obližnje Gornje Borine i dodaje da se seća da je početkom devedesetih prodavana za stotinak maraka.
Sačuvao je i fotografiju iz lokalnih novina objavljenu pre četvrt veka uz tekst Duhovi (ne)stanuju ovde pokojnog novinara Branislava Savića.
Poznat po neobičnim reportažama, Savić je tada pisao da ko god u ovu kuću uđe i provede samo jednu noć, brže-bolje nastoji da je se otarasi jer u njoj nema mirnog sna zbog zvukova koji se čuju od ponoći do svitanja.
“Vikendica je građena od čvrstog materijala, na sprat je, samo dvadeset metara od asfalnog puta, na samoj granici između Gornje Koviljače i Brasine. Da o njoj ne kruže priče o ukletosti i stravi koja u njoj vlada, vredela bi čitavo bogatstvo. Ovako, nuđena je za sto maraka i niko je neće”, pisao je Savić. Iako je sa kolegom proveo februarsku noć u zidinama vikendice, pisao je da neobične glasove nije čuo, niti je video vile i duhove.
A pričalo se, kao i danas što neki prepričavaju, da se noću čula muzika, plač bebe i glas žene koja peva, ali i tutnjava, kao da krdo konja prolazi kroz kuću.
Drugi su tvrdili da je na tom mestu, duž potoka, izginula silna vojska, da su baš pod temeljima kuće pokopane njihove kosti, dok su treći pokušavali da daju stručna geološka objašnjenja, tvrdeći da je Zemljina kora na potezu Banja Koviljača – Mali Zvornik “najtanja na planeti”, da je ova granica u krečnjačkom masivu u kome ima šupljina, kao i pećina-zvekara koje proizvode izvesne zvuke, pogotovo noću kada u blizini prugom prolazi kompozicija, što je ovde slučaj.
Neke domaćice tvrde da su sve priče o vilama i duhovima izmišljali pijanci, pravdajući se tako pred suprugama zašto su tek pred zoru stigli kući i “malo pod gasom”.
Prema nekim tvrdnjama, kuća je promenila 17 vlasnika, a ovako “ušuškana” u korov, granje i jezive priče, teško da če ikada pronaći novog stanara.
(BalkansPress / Stil.Kurir.rs)