“Prije neko veče ja u autobusu, iza mene sjede neki momci…”

“Prije neko veče ja u autobusu, iza mene sjede neki momci, migranti.

Ja tati inače uvijek pošaljem poruku da me sačeka na stanici ako se baš kasno vraćam. Izlazim ja na stanicu, tate nema, a za mnom izlaze ta 3 momka.

Krenem ja lagano ka zgradi, tata se ne javlja na telefon, toliko sam se uplašila jer su i oni krenuli za mnom i doviknuli mi nešto.

Samo što nisam počela da plačem od straha, vidim tata ide ka meni. Toliko mi je lakše bilo, tata stao da me zagrli, vidio migrante i oni se samo okrenuli i otišli u suprotnom smjeru.

Kad sam pričala ovo drugaricama, rekli su mi da sam rasista, što sam odmah pomislila da će nešto da mi urade itd. Pa pratili su me a i koliko puta sam čula da širom Evrope napadaju djevojke, nije mi svejedno, doduše isto bih se toliko uplašila da me 3 momka prate i da nisu migranti.

Al eto ja sam rasista jer mi nije svejedno da me neko prati, a prije mjesec dana dedu su mi migranti ispred zgrade istukli i opljačkali.”

BONUS:

Imam 26 god. Moj dečko ima 40. Moji znaju da sam u vezi 2 god. Ali ga nisu upoznali niti znaju za razliku medu godinama. On je bez posla od početka pandemije i ne može da ga nade mada iskreno, ni ne trudi se.

Ja svoju platu delim sa njim i ne osećam se da me iskorištava samo vidim veliku nezahvalnost. Stalno mi nešto prigovara i ljubomorise a u grad nisam izašla od kako sam sa njim.

Ćutim mu sve vreme jer mislim da je nervozan zbog cele situacije a znam da idem kontra sebe. Stalno me ucenjuje kako će da me ostavi ako nastavim prigovarati.

Prestala sam da osećam ljubav prema njemu i želim da prekinemo ali ne želim da ga povredim. Danas smo se posvadali i mislim da smo prekinuli i osetila sam neko veliko olakšanje. Ne zbog finansija nego zbog pritiska koji mi je stalno nabijen.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.