Home / Info / PRIČA O ŽENI KOJA JE NASAMARILA MUŽA

PRIČA O ŽENI KOJA JE NASAMARILA MUŽA

Žena me zove na mobilni:

“Halo…slušaj… Hajde dok se budeš vraćao s posla, kupi neke kobasice ili mljeveno meso pa da napravim za večeru pire krompir. Malo kasnim sa posla pa bolje ti da kupiš da ja ne gubim vrijeme.”

Svratim u samoposlugu, kupim kobasice. Taman sam ušao u kuću, kad zvoni mobilni:

“Šta si kupio? Kobasice? Slušaj, ovo na poslu mi se malo oteglo ali stižem. Hajde isprži kobasice a ja čim dodjem pravim pire.”

Ispržio kobasice, opet mi zvoni telefon:

“Jesi ispržio? Bravo. I ja završavam… Hajde dok se spremam, ti očisti krompir i stavi ga u vodu da se kuha. Taman ću na vrijeme da dođem.”

Skuhao se krompir, nje nema…ovog puta zovem ja nju na mobilni:

Dolazim, ne brini. Za to vrijeme mogao bi da dodaš malo mlijeka u njega, malo soli i margarina i da ga ispasiraš. Eto mene…

Sjedimo ona i ja, večeramo i nikako ne mogu da se otmem utisku da me je opet NASAMARILA!

———-

BONUS:

Upravo sam se razveo. U poznim sam godinama, još malo do penzije. Dobro sam situiran. Živim u Stockholmu. Danas sam prvi put kupovao hranu samo za sebe posle 40. God. Bože koji osjećaj. Samo što ja volim. Gledam oko mene žene u tržnom centru. Koja bi mi odgovala. Ma ništa specijalno, samo da ima malo intelligens, malo stidljivosti, povučena, nenapadna, to jest diskretna. Skim jag ostarih 40 god, em varala me, em glupa ko konj. Nema veze idem na pivo, toplo veče na severu.

Prijateljici sam se ponekad žalila na svoj posao. Mnogo se radi, malo zarađuje, i nema prostora za napredak. Ostala sam na tom poslu jer završavam master koji mi treba da se prijavim na druge poslove koji su bolje plaćeni u mojoj struci, a i mislim da još imam svašta za naučiti. Jednostavno osjećam da mi treba još vremena, da nisam spremna, i ona to zna. Uglavnom, poslala je moj CV i motivaciono pismo koje je sama sastavila raznim firmama sa email adrese koju je napravila. Ništa mi nije rekla. Saznala sam slučajno od druge prijateljice s kojom je o meni razgovarala. Planirala je da me samo obavijesti kad me pozovu na razgovor. Kada sam je nazvala, rekla je da prijatelji treba da pomažu jedni drugima. Posvađale smo se. Trebala me je pustiti na miru ili reči mi ako se umorila o toga da me sluša. Moj život je moj život. Ne razumijem ovakav postupak.

Igrali smo igre istine kod drugarice nas 5. U jednom trenutku mi postavlja pitanje da li bi spavao sa sestrom od svoje devojke i ja kažem da, grize me savest da sam ispao debil i da sam svoju devojku na taj način ponizio s obzirom da je svi oni i poznaju.

Od prošle godine predajem u jednoj osnovnoj školi, pa i u završnim razredima. Naime, prvi dan škole, odlučila sam da nećemo ništa učiti – prosto upoznavanje. Učenica iz reda do prozora ustaje i predstavlja se: moje ime, njegovo prezime. Odsjekle su mi se noge. Našla sam je kasnije u dnevniku, ime oca – on 100%. Saznala sam od pedagoga da su razvedeni, kako se završila godina, pozvala sam ga (nisam htjela djevojčici da stvaram neprijatnosti), poželite mi sreću❤

About admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.