Prodavac male trgovine na ulazu je priložio oglas: “Mačići na prodaju.” Dječak je ušao u trgovinu i bojažljivo pitao za cijenu mačića.
– Od 300 do 500 dinari, – odgovorio je prodavač.
Dijete je uzdahnulo, posegnulo u džep, izvadio nekoliko metalnih novčića i počelo brojati.
“Ali sada imam samo 100 dinara”, rekao je tužno. – Molim te, mogu li ih barem pogledati?
Prodavac je mačiće izvadio iz velike kutije. Oni, onako slobodni potrčali su na sve strane. Ali jedan od njih očito je zaostajao za svima ostalima, neobično i tesko podižući zadnju nogu.
– Reci mi, što je s ovim mačetom? Pitao je dečak.
– Kongenitalni defekt šape. Veterinar je rekao da je to za cijeli život ”, odgovorio je muškarac.
Dijete se uzbudilo:
-Upravo njega bih želio kupiti!
-Ali on nije za tebe , – iznenadio se prodavac. – Zašto ti treba? Međutim, ako si tako odlucio, uzmi ga besplatno.
“Ne, ne želim ga uzeti besplatno”, odlučno je reklo dijete. – Ovaj mačić košta potpuno isto kao i ostali. I spreman sam vam platiti punu cenu. Donijet ću vam novac.
Prodavačevo je srce zatreperilo:
– Sine, ti jednostavno ne razumiješ sve. Ova jadna zivotinja nikada neće moći trčati, igrati se i skakati poput ostalih mačića.
Dječak je tiho počeo odmotavati nogavicu lijeve noge i ….
…. Zaprepašteni prodavac vidio je da je detetova noga uvijena i podupreta metalnim obrucima.
Djječak je drhtavim glasom rekao:
– Ni ja nikada neću moći trčati i skakati. A ovom mačiću upravo treba neko ko bi shvatio koliko mu je teško i ko bi ga podržavao.
Suze su se pojavile u očima prodavca:
– Sine, volio bih da svi mačići imaju tako divne i tople vlasnike poput tebe!
