“Kad sam se preselila kod dečka, smetala mi je njegova mačka, dlake, to što šeta po stanu, leži po krevetu. Ne volim životinje u stanu.
On je tu mačku mnogo volio i nije htio da je da nekome iako mi je smetala. Zato sam je jednog dana, dok je bio na poslu, stavila u kola i vozila se 2 sata van grada da bih je ostavila negde u nekom selu.
Pošto smo živjeli u prizemlju i mačka je ponekad izlazila i vraćala se kroz prozor i terasu, rekla sam mu da je tako izašla, a on je počeo baš da se brine kada je nije bilo nekoliko dana.
Tugovao je dugo za njom, tražio je, a ja sam ga tješila. Raskinuli smo posle 3 godine, a on nikad neće saznati šta sam uradila iako me i dalje pomalo grize savejst zbog toga. Nadam se samo da ju je neko uzeo i da joj se ništa loše nije desilo jer mi namjera nije bila da je povredim, samo sklonim.
(Ispovesti.com)
