Skip to content

POUČNA PRIČA o zadnjoj alimentaciji

TAC:
-“Kad se večeras vratiš majci, daj joj ovu kovertu i reci joj da budući da ti je sada 18 godina, ovo je posljednji ček koji će ikada vidjeti od mene za alimentaciju. Tada se odmakni i promatraj izraz na njenom licu.”

KĆERKA
-“Mama, otac me je zamolio da ti predam ovu kovertu. Rekao je da ti kažem da budući da sam sada napunila 18 godina, ovo je zadnja isplata alimentacije koju ćeš ikada dobiti. A sada bih ja trebala se odmaknuti i promatrati izraz tvog lica.”

MAJKA
-“Idući put kad posjetiš oca, reci mu da nakon 18 godina sam konačno odlučila da ga obavijestim da on nije tvoj otac … a tada se odmakni i promatraj izraz na njegovom licu.”

BONUS:

Juri me cura od 20 godina, bukvalno me opseda, zvoni mi na vrata, zove me na telefon, bombarduje me porukama na Viberu i u svakom trenutku zna gde sam, a kako to zna pojma nemam. Sve to možda ne bi bilo čudno da ja nemam 35 godina. Doduše nemam ni ženu ni devojku, ali mi je degutantno i odbojno da se upustim u bilo kakvu avanturu sa 15 godina mlađom ženskom osobom.

Znate koji je najjadniji osjećaj? Onaj kada imate 18 godina i morate razbiti sestrinu (14) kasicu i uzeti one lipice koje je ona godinama skupljala da bi taj dan imali što jesti jer nam je majka (samohrana) dobila otkaz i završila na psihijatriji. Nadam se da će ovo što prije proći i da više nikada neću biti siromašan.

Preselila sam se u novi stan, u Beogradu. Ponela sam dvogled. I gledam ja tako ljude kroz prozore danima, živim svoj život samotnjaka voajera, kad ugledam iza jednog prozora tipa sa durbinom. Mahala sam mu oko sat vremena, ruka me zabolela, a on je, izgleda, gledao negde drugde i nije me primetio. Sad ga gledam svakog dana, mašem i čekam da me primeti. Možda mi je srodna duša.

Danas sam odveo tatu u bolnicu zbog zračenja. Usled pandemije nisu mi dali da odem sa njim do sobe nego smo se gledali preko stakla dok ga nisu odveli niz hodnik. Sve vreme sam mu se smeškao i hrabrio ga jer je bio baš, baš uplašen ali kada su ga odveli odrao sam se od plakanja toliko da je jedna od medicinskih sestara izašla napolje da me pita da li sam dobro. Nisam spreman da ga izgubim, mnogo mi znači u životu iako imam 35 godina i svoj sam čovek.

No comments yet.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Comments (0)