Na dan njihove tridesete godišnjice braka, žena je kao i obično pekla kruh.
Pekla ga je svakog jutra, to je bila njihova tradicija. Isjekla je dvije kriške kruha i obje premazala maslacem. Kao i obično, dohvatila je krišku iz sredine da da suprugu, a sebi ostavi okrajak, ali se zaustavila.
Pomislila je: “Danas, kada slavimo 30 godina braka, želim ja za doručak krišku iz sredine kruha. Sanjam o njemu svo vrijeme. Bila sam primjerna žena 30 godina i vaspitala sam naše sinove da budu dobri ljudi. Uložila sam toliko toga radi dobrobiti naše porodice!”
Odlučila je da suprugu da okrajak, ali ruka joj je zadrhtala što prekida tradiciju dugu 30 godina!
Muž prihvati kruh i reče joj: “Danas si mi dala predivan poklon, draga. Čitavih 30 godina nisam za doručak jeo dio s koricom koju toliko volim, jer je ipak pravično da ti dobiješ ono što najviše voliš! Hvala ti!”
BONUS:
Jedan mladić se oženio.
Imao je staru majku. Jedan dan, njegova supruga je napustila jelo i otišla u svoju sobu. Majka reče: „Sine, idi vidi da nije bolesna. Nemoj da zaspi gladna. Sine, pazi svoju suprugu.“
I on je pomislio je da njegova draga bolesna, pa je otišao za njom u sobu. Upitao je: „Ljubavi, jesi li bolesna? Zašto ne jedeš sa nama?“ Ona mu reče: „Ne mogu. Kada vidim prljave ruke tvoje majke, ja ne mogu da jedem“.
Njene ruke bile su naborane. Samo ona zna koliko je teških poslova radila kako bi sina na noge podigla. Eto, baš te ruke su zasmetale njegovoj supruzi. On upita: „Šta predlažeš?“ Ona reče: „Najbolje je da je smjestiš u starački dom!“ On reče: „Ne brini ljubavi. Samo neka si mi ti dobro. Sutra ćemo to rešiti. Ali, prije toga ne zaboravi da smo sutra pozvani kod tvojih. Kada se vratimo, odvest ću majku u starčki dom. Sutra ćemo povesti i moju majku na ručak kod tvojih.“
Novi dan je došao i on sa svojom suprugom i majkom ide u goste porodici svoje drage supruge. Za sofrom se nije pojavila njegova majka. Ostala je u drugoj sobi. Šapatom je upitao suprugu šta je sa mojom majkom. Zašto ne jede sa njima. Ona mu reče: „Ne brini, ona jede sama u drugoj sobi!“
On upita: „Jesi li joj ti rekla da ostane sama u drugoj sobi?“
Ona reče: „Da!“
Za sofrom je razgovor otpočeo punac. Rekao je:
„Zete, ti znaš da je naša kćerka jedinica i da joj želimo svu sreću ovog svijeta. Ona ima pravo da živi samo sa tobom u kući. Zato od tebe očekujemo da nađeš rješenje za svoju majku.“
On reče: „Već sam supruzi obećao da ćemo to riješiti danas. Ne brinite.“
Jelo je postavljeno. Svi počeše jesti osim njega. Punac primijeti: „Zete, šta je s tobom… Zašto ne jedeš?“
On reče: „Ne mogu. Kada vidim vaše prljave ruke, ne jede mi se… Vaše ruke su prljave koliko i vaša srca!“ Njegova supruga je ostajala zapanjena.
Ustao je, ušao u sobu u kojoj je bila njegova majka, kleknuo pored nje, poljubio njene ruke, zaplakao i rekao: „Hajde majko, idemo!“
Starica upita: „Ali, sine. Kuda idemo?“ Majka ne ništa ne zna i čudi se. On je samo plakao. Kada je uveo majku u auto, rekao je: „Majko, u Džennet idemo… u Džennet! Uzmi me majko sa sobom u Džennet. Ako ti budeš samnom zadovoljna, ući ćemo zajedno u Džennet, majko.“
