POSLALA SAM PROFESORU KOJI MI SE SVIĐA SVOJU SLIKU, PITALA SAM GA DA LI SAM DEBELA: Kad mi je ovo napisao, skoro sam se srušila
BONUS
Drugarica sa faksa, Vesna, sedi na klupi i plače. Pitam je što plače, šta se desilo? Kaže, udaje se. Pa super, raduj se, čemu suze? Ma radujem se ja, reče, nego imam drugu muku, on se preziva Bulja. Zagrcnuh se, ali sam uspeo da se uzdržim i kažem pa ok, nije strašno. Kaže ona, ali ti ne znaš, ja se ne zovem Vesna, ja se zovem Vesela! I tu sam puko, kraj. Još vrištim🤣
Brat mi ima 34 godine, on živi sa roditeljima dok sam ja u inostranstvu. Roditelji se nikako nisu interesovali za naše obrazovanje, pa je brat ostao samo na srednjoj školi nakon završetka, dok sam ja upisala fakultet i upala na budžet. Uz to bi radila svaki vikend jer mi stipendija nije bila dovoljna, a moji mi ništa nisu slali. Nakon završetka studija sav novac sam uložila u učenje nemačkog jezika i posle dve godine dobila posao tamo u struci i preselila se. Brat je radio neke privremene poslove, ali se nigde nije zadržavao i ne radi duže od 2 godine nigde. Ja sam im povremeno slala novac i renovirala deo kuće koji se urušio od starosti. I saznam da su prepisali bratu kuću, jer ja sam se snašla i ne treba mi ta kuća. Ogorčena sam i neću to tek tako prepustiti. Meni niko ništa nije poklonio, već sam pošteno zaradila, a to što se moj brat nije pomučio nije moj problem. Sad me cela porodica osuđuje.
Nakon 9 godina na birou konačno sam dobila posao i to u godini korone!
Nakon što me bivša djevojka varala, odlučio sam da joj se osvetim tako što sam spavam sa njenom ‘najboljom prijateljicom’ s kojom i sada izlazi po kafama. Jednostavno nisam mogao da se ne osvetim.
