“Otišao ja sa djevojkom u market i nakupovali smo mi svega, bio je veći račun…
Došli na kasu, a novčanik mi ostao u kući.
Kasirka je provalila o čemu se radi, a inače me dobro poznaje, svako jutro kupujem hljeb i cigare kod nje…
Namignula mi je i prošaputala: “Daj ličnu.“Ja joj dao i ona je provuče kroz terminal i kaže:
“U redu je.” Nije htjela da se obrukam.
Kada sam se vratio da platim, imao sam želju da je izgrlim! Još uvijek postoje spontani, dobri i pošteni ljudi!
SVAKA JOJ ČAST ZAISTA
TAKO SE TO RADI
