Home / Info / “Ostavio sam je prije 10 godina”

“Ostavio sam je prije 10 godina”

Ostavio sam je prije 10 godina, jer nisam imao hrabrosti boriti se za tu vezu, biti joj podrška u dobru i zlu.

Borila se sa rakom, bila je ćelava, nosila je perike. Bilo me je sram nje i kako izgleda, u biti bilo me je sram samog sebe, bježao sam od sebe, ona je bila savršena. Kada me je uhvatila u prevari, sve svoje probleme sam svalio na nju, da je ona ta koja je kriva za sve, a krivac sam bio jedini ja.

Planirali smo da uzmemo kućicu za ljetovanje na moru, planirali život, ja sam to sve zasrao.

Zamijenio sam je sa drugom koju ne volim.

Sorry, sve sam ti lagao. Čuo sam od poznanika, nakon našeg prekida nikada nije imala nikoga, nikad se nije udavala, sama je. Ostvarila je sve što je zacrtala, ali nema mene, za mnom najviše žali. Uništio sam joj život. Čuo sam da je kupila onu kućicu na moru. Planiram da je posjetim tamo, možda još mogu sve ispraviti, a možda bolje da sve pustim koji sam gad htio sam voditi je da zajedno živimo tamo. Možda i bolje, osuđen sam na propast.

BONUS

Prošle godine, najbolji drug me je pitao da li može da zaprosi svoju devojku na mojoj svadbi. Rekao sam ne jer je ipak to moj i suprugin dan. Prihvatio je to bez ikakvog pogovora. Na svadbi, tokom prvog plesa, izašao je na podijum, kleknuo i pitao svoju devojku da se uda za njega. Ona je odmah dotrčala, ljudi su tapšali, svi se raznežili, čestitaju im, a mi, za vreme našeg prvog plesa, ne u drugom već u stotom planu. On se pravio lud, ubrzo su otišli kući, do kraja svadbe svi su pričali samo o njima, a moja žena završila plačući. Nikada se više nisam čuo s njim i pitam se otkud tolika zloba u njemu.

Nedavno sam proslavila rođendan i nakon slavlja, kada sam ostala sama sa poklonima, ozbiljno sam preispitala svoj život. Dobila sam od prijatelja veliku količinu nakita i cveća, a pretpostavljala sam da svi oni znaju kako nikada ne nosim nakit, čak mi ni uši nisu probušene. Pretpostavila sam da svi oni znaju da sam alergična na polen, i da generalno ne volim sečeno cveće. A najviše me iznenadio moj dečko, koji se pojavio sa ogromnim plišanim medvedom i velikim buketom cveća, a zna da sam pre nekog vremena donirala sve svoje plišane igračke iz detinjstva da mi ne bi zauzimale mesto u ostavi. Zaista me je to rastužilo, osećala sam kao da me niko zaista ne poznaje, i da niko ni ne mari za to da me upozna. A onda mi je nakon nekoliko dana prisao momak koga površno poznajem, i pruzio mi je umotan poklon, rekavši da se setio da mi je ovih dana bio rođendan. Bila je to knjiga moga omiljenog pisca, sa posvetom. Od tada znam da je on prava osoba za mene.

Visoka sam 187 cm. Nikada se nisam poljubila, nikada nisam imala dečka. Još malo pa punim 21 godinu. Visina mi je ogroman problem. Svaki dan o tome razmišljam i imam užasne komplekse. Ne vidim na sebi ni jednu drugu (toliku) manu zbog koje me još ni jedan dečko nije pogledao. Nisam neka miss, ali nisam ni toliko ružna. Plače mi se i ne znam zašto sam baš ja zaslužila takvu visinu. Ja bukvalno ne znam ni jednu devojku višu od sebe. Čak imam osećaj i da me se drugarice srame zbog visine. Zaista ne znam zašto sam sve to zaslužila, od malena sam trpela razne uvrede i ruganja od vršnjaka, sad više ne ali eto..odrazilo se na moj društveni i ljubavni život. Ja zaista nikada nikoga nisam osuđivala zbog toga što je visok, nizak, mršav, debeo.. Verovatno je jedan od razloga to što i sama to proživljavam, ali mislim da i da ne proživljavam da ne bih sudila ljude po tome. Stvarno se osećam očajno, strah me da ne puknem i uradim si nešto. Plašim se da ću zauvek ostati sama, jako sam usamljena.

Kada sam imala otprilike 10 godina, otkrila sam da bolujem od leukemije… Otišla sam sa majkom u Bg gdje mi je bilo obezbijeđeno besplatno liječenje. Posle 2 godine hemoterapije i mnogo prolivenih suza moje majke, izliječila sam se! Vratila sam se u svoj rodni grad, i od tada ništa nije bilo isto.. Kada sam se vratila u školu, djeca su me izbjegavala, niko nije htio da se druži sa mnom, a da ne pričam o psihičkom nasilju koje je vršeno na mene godinama.. Zamislite kakav je osjećaj kada ste odbačeni sa svih strana jer vam je oko vrata okačena etiketa bolesnog djeteta.. Odrasla sam prije vremena, zbog čega su me smatrali previše ozbiljnom i djevojkom od kamena ..ali ispod te ledene maske, krije se jedno dijete koje bi voljelo da ponovo proživi svoje detinjstvo na ljepši način i u isto vrijeme odrasla osoba koja bi posle svega samo željela da bude srećna…

About admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.