Tako mlad, a već skandalozan Damijano David (22), frontmen i član grupe “Maneskin”, ovogodišnjih pobjednika Evrovizije (Italija), oglasio se nakon što je organizacija takmičenja saopštila da nije koristio nedozvoljene supstance u finalnoj večeri.
Oglasio se na svom Instagram profilu, gdje je podijelio ovu vijest uz kratku poruku.
“Eto ga”, napisao je samo Damijano, ali u originalu “Voila”.
BONUS
Rodila sam dijete sa urođenom anomalijom, od tada je prošlo pola godine. Ja nemam vremena da se istuširam, da se ošišam, da ne pričam da nisam sebi kupila nijednu majicu da imam poslije poroda da obučem, već nosim ove iz trudnoće. Zbog problema, za dijete moram biti tu 24h sata i osjećam kako polako umirem u sebi. Nikad mi ga niko nije presvukao, ni nahranio. Oblačim se danas da izvedem bebu napolje, dajem mužu da je pridrži dok se obučem, on ne može da je uzme jer igra tiket. Kaže mi da sačekam pet minuta da sastavi tiket. Sve više i više se povlačim u sebe i osamljujem sa djetetom da bih plakala dok on zove kuma da pita kako je odigrao na Lajpcig. Zovem sestru da joj ispričam da imam debila koji ne može da pridrži bebu, da ne pričam o tome da nikada ne šetamo porodično, nego uvijek šetam sama kao luda, više me sramota, sestra mi odgovara da dramim, da pretjerujem. Kada će ljudi shvatiti da ne dramim nego da se zapravo cijeli svijet srušio na moja mala leđa. Imam samo 25 godina.
Moji roditelji pripadaju ranoj bejbi bum generaciji (kasne četrdesete i rane pedesete), sedamdesetih su bili mladi, ludi, očarani hipi pokretom i konstantno na točkovima po Evropi da često njihovi nisu uopšte znali gde se nalaze. Formalno su se venčali tek u kasnim tridesetim i mene kao prvo dete dobili ‘85. godine. Nikad mi ništa nije falilo pored njih, imao sam svu slobodu sveta, nikada mi ni za šta nisu prigovarali i pustili su me da sam naučim šta je dobro a šta loše uz njihovu minimalnu asistenciju. Oni su oduvek za moje društvo i komšiluk bili dva čudaka koja su greškom dobila decu, ali su za mene nešto najbolje što je moglo da mi se desi u životu. Sada su već u ozbiljnim godinama, oboje bolesni a ja nisam spreman na to da ih uskoro neće biti. Mislim da mojoj deci neću biti ni upola tako dobar roditelj kakvi su oni bili meni.
