“Oduvijek sam pričala da ako mi se otac i majka razvedu …”

Info

“Oduvijek sam pričala da ako mi se otac i majka razvedu i nadu novu djevojku ili dečka, da za mene više neće postojati.

To sam svremena na vrijeme pominjala kada sam još bila dijete, a ipak dovoljno velika i zrela. Nikada nisam razmišljala da će mi se roditelji razvesti jer su imali odličan brak 17 godina.

Voljeli su se iskreno, ali su se posijle te 17. Godine sporazumno razišli. Bilo mi je mnogo teško, ali sam se kroz noći plakanja i dvije godine patnje navikla.

Živjela sam sa mamom, ali sam stalno išla kod tate. Mama se nikada nije protivila, a ni tata ako ne dođem. Nismo obraćali pažnju na to šta je sud odredio oko viđanja.

Mama je dvije ipo godine kasnije našla dečka, sa kojim je željela da živimo. Otišla sam u sobu i samo se spakovala i otišla kod tate. Ona se čuje sa tatom da pita kako sam i šta radim, ali ja sa njom nisam razgovarala već godinu ipo dana.

I nije mi žao. Uradila je ono što je jedino znala da ne mogu da joj oprostim. I ne mogu, niti ću. Znam da je ona u njemi našla sreću i možda sam sebična, ali ne mogu…”

BONUSI:

Nisam mogao da spavam, upalim TV pa ga ugasim, listam mimove na mobilnom… Ma nikako! Izađem na terasu i vidim ispod kod apoteke neki deda sa štapom jedva stoji. Pogledam na sat, pola 4 ujutru. Znam da je penzionerima dozvoljeno da idu do prodavnice, ali nemam pojma šta ovaj radi kod apoteke. Pokušam da ga pozovem, deda gluv kao top. Obučem se i siđem, pitam dedu šta čeka, a on kaže da je čuo da od 4 otvaraju apoteke, nema nikoga i došao da uzme lekove, inače ima 92 godine. Kažem mu da otvaraju supermarkete od 4, a apoteke tek od 7 i deda počne da plače jer ne može da se vrati, jedva došao i do ovde. Pozovem policiju, oni kažu ”nije naš problem, zovi hitnu”. Pozovem hitnu, oni kažu ”ako mu nije loše nije naš problem”. Na kraju sam izašao na sred ulice i čekao prvu policijsku patrolu, a kada su me videli i taman izašli da me zapišu što sam na ulici u vreme policijskog časa, ja im uvalim dedu da ga voze kući. Uzeli su mi podatke, očekujem kaznu, ali mi nije krivo.

Komšijinu kerušu ću poštovati dok sam živ i donosiću joj najbolju hranu za pse jer me spasila pasa lutalica da me ne rastrgnu ispred kapije. Kako je vreme parenja psa oko komšijine kapije se sakuplja veliki broj mužjaka zbog nje, a kako je konkurencija veća tako su i psi agresivniji. Vraćao sam se iz druge smene sa posla i samo prošao pored komšijine kapije, čak nisam ni pogledao pse niti im se obratio. Jedan od njih je počeo da reži na mene i onda su ostalih pet, šest počeli da laju i okružili me. Jedan me uhvatio za nogavicu dok me drugi oborio i ujeo za ruku. Ne znam kako, nisam ni video od straha ali ispred mene se stvorila komšijina keruša i počela da kidiše na te pse koji su se razbežali. Stajala je pored mene sve dok se nisam pridigao i pobegao u svoje dvorište. Da se ona te večeri nije oslobodila lanca i preskočila kapiju mislim da bi mi danas ostavljali pomen na groblju.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.