Muž je na baušteli u NJEMAČKOJ, danas mi POSLAO EURE DA RENOVIRAM KUHINJU: Majstori su mi sredili kuću i EVO KAKO SADA IZGLEDA, PLAČEM OD SREĆE

Info

Muž je na baušteli u NJEMAČKOJ, danas mi POSLAO EURE DA RENOVIRAM KUHINJU: Majstori su mi sredili kuću i EVO KAKO SADA IZGLEDA, PLAČEM OD SREĆE

BONUS ISPOVEST

Pre 2 god, raspodela za dom na mom fakultetu, bila sam među prvim na listi – to je rezultat mog truda i zalaganja i nemam šta da krijem niti kome da se pravdam. Skinula sam rezervaciju devojci koja je bila jedno mesto ispod mene, za sobu koju sam ja želela u domu koji i nije nešto previše popularan, ali mi se svidela ta soba, što da ne? Imam pravo da biram – bolji sam student od nje (iako je razlika bila jedna ili dve ocene na nekim nevažnim ispitima). Dobro, ima nas 150, razlike su male ali zašto si me molila i kumila kao da ti je ne znam ni ja šta ta soba bila, lupetala nešto da nije imala para da se seli i da joj roditelji nose stvari, meni nije bilo bitno. Već dve godine posle toga, mene ne samo drugarice iz grupe koje su dobre sa njom, već i dobar deo novih studenata kao i starih ignoriše i priča iza leđa da sam opajdara, da sam “pokazala svoje pravo lice” i da sam nečovek jer nisam nekom izašla jednom u susret. Pitam se ja kakvim sam “studentima” okružena.

U obrazovnom, finansijskom i svakom drugom smislu sam superiorna u odnosu na žene iz muževe porodice (svekrva, zaova, jetrva). Uvek sam ignorisala naše razlike (iako su ogromne), nastojala da se zbližimo i sl. Dočekivala ih kraljevski, često obradovala nekim poklončićem. A one rezervisane, hladne, nikad neko gostoprimstvo niti pažnju mi nisu ukazale. Kao da žele da me unize i daju do znanja da ih nije briga za mene. Čak me nijedna nije nazvala kad sam imala zdravstvene probleme. I muža mi često bocnu zbog pažnje koju mi pruža. Inače, one su između sebe super. Je li stvarno moguće da je ženska ljubomora tolika? Pa sve što sam postigla, postigla sam vlastitim trudom. A one su svoje živote krojile, nisam ja. Šta sam im ja sad kriva? I moja dobra volja ima granice i tačno mi dođe da sledeći put samo pričam o hotelu u kojem sam bila, šopingu, kozmetičkim tretmanima i ostalim stvarima koje su im trn u oku, da im pokazujem manikir… Pa nek pucaju od muke! :))) Ako ćemo se već tako igrati.

Kada sam imala 15 godina tata je otišao za Njemačku. Godinu dana poslje mama mi je priopćila da se uskoro i mi selimo i da idemo živjeti gore. Tada sam bila 2. Srednje, tresao me pubertet i bila sam baš nerazumno bahato derište i radila im takve scene povodom toga. Sada se jako kajem zbog toga. Živimo u Frankfuru s 10x boljim standardom nego u Hrvatskoj. Kada se čujem sa svojim prijateljima baš se rastužim. Mnogi od njih moraju raditi paralelno s fakultetom da bi uopće mogli studirati, pri tome nemaju novaca za putovanja, izlaske i slične stvari koje se ovdje podrazumijevaju kao nešto normalno. Ja studiram i radim minimalno (8 sati tjedno) i uštedim dovoljno da svako ljeto mogu otići u Grčku na 3 tjedna. Sada sam jako zahvalna roditeljima što su se odlučili na preseljenje.

Roditelji su mi upropastili život. Kad sam bio mali imao sam problema sa vidom(jedno oko mi je išlo ka unutra). Nosio sam naočare ali me je zbog velike dioptrije bolela glava i zbog zadirkivanja u školi sam ih skinuo. Tada je problem skoro bio rešen i moji me nisu vodili na kontrole. Negde u osnovnoj problem kreće da ide u drugu krajnost i oko počinje da mi ide ka spolja. Kad su se roditelji konačno setili da me odvedu kod lekara bilo je kasno. Šest njih mi je reklo da operacija nije moguća jer bih na to oko ostao slep više od 90 posto a na drugo više od 60. Isto je i sa zubima, vodili su me samo kad me zaboli bez redovne kontrole, čak me nisu naučili ni da ih perem redovno. Sad se čude što evo sa 25 nikad nisam imao devojku i što nisam upisao faks. U depri sam od osnovne i gadim se sebi kad se vidim u ogledalu. Pouka priče je da ako se odlučite da imate decu posvetite im se maksimalno i žrtvujte za njih, nosu deca mačka iz komšiluka koju ćete da nahranite i daše poigrate sa njom jednom nedeljno.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.