Skip to content

MOŽETE LI ZA 30 SEKUNDI PRONAĆI GREŠKU NA SLICI: Samo genijalci uspiju

Kao i naše tijelo i naš mozak zahtijeva redovne treninge.

Bez stalne mentalne vježbe, pamćenje se pogoršava, gubimo koncentraciju i postajemo manje pažljivi.

Mozak možete trenirati sami uz razne mozgalice i zagonetke, a zabavnije je sa prijateljima. Možete se takmičiti u  tome ko će brže pronaći odgovor.

Evo jedne zagonetke.

Pogledajte sliku i odgovorite na pitanje: Šta ovdje nije u redu?

Ne žurite, dobro pogledajte sliku.

Da li vidite kakvu grešku je umjetnik napravio?

 

 

ODGOVOR:

Dim koji izlazi iz dimnjaka i balon djevojčice trebali bi ići u istom smjeru s vjetrom. Ovdje je umjetnik napravio grešku.

 

BONUS:

Moj mačak je bio izuzetno mnogo vezan za mog tatu, bili su nerazdvojni. Tata je umr0 pre dve nedelje i mačak stalno šeta od kreveta gde je tata proveo poslednje dane života do stolice u dvorištu na kojoj je tata zadnjih pet godina pio prvu jutarnju kafu sa njim u krilu. Vidi se da mu fali. Listajući telefon u potrazi za tatinim slikama, naletim i na klip od prošle godine gde smo tata i ja završili fasadu kuće pa smo sve to snimili da bih poslao sestri koja ne živi sa nama. U tom klipu dobrih dvadesetak sekundi se čuje tata kako zove mačka da mu da da jede i dok mu sipa granule priča sa njim. Izvukao sam taj deo snimka u audio formatu, prebacio ga na moj telefon i pustio mačku. On je počeo da prede, da mjauče onako kako bi to obično radio kada vidi tatu i posle nekoliko ponavljanja snimka legao je na telefon i zaspao. Ne mogu da prestanem da plačem dok ovo pišem.

—-

Pre par godina išla sam sa dečkom, njegovim drugom i devojkom tog druga u drugi grad da se prošetamo, večeramo i ostavimo mog dečka tamo jer je imao nešto par dana da obavlja za posao. Dakle vraćamo se uveče nazad dečkov drug (koji vozi), njegova devojka i ja. Inače smo se uvek dobro slagali, ali smo se u putu posvađali oko neke glup0sti. Ta devojka je počela da viče na mene kao poludela i rekla svom dečku da zaustavi auto i izbaci me napolje. Da skratim priču, ostala sam sama u mrkli mrak u pola noći, morala sam zvati roditelje da dođu po mene. Moj dečko i ja sa tim ljudima više ne razgovaramo, naravno, ali mene nikada neće proći neverica od toga što se desilo.

No comments yet.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.

Comments (0)