MOJ TATA MI NIJE DOŠAO NA SVADBU: Udala sam se, a nakon 2 godine…

Info

“Ja sam muslimanka, moj muž je iz miješanog braka muslimana i katolkinje. Meni otac reče ” neću ti na svadbu doći ”.

Ne moraš oče, biće ti žao.

Nije došao. Mama njegova bi rađe da sam Vesna ili Ana ali i to nas ne dotiče.

Otac nakon dvije godine dade blagoslov poslije odricanja. Njegova majka još nikako nije.

Šta ćemo, nismo tu da im ugodimo. A vole unuče obje strane.

—-

BONUS:

Život me nije mazio. Kao mala bila sam srećna, ali sa svojih 10 godina izgubila sam oca. Od tada više nisam ista, postala sam devojčica zatvorena u sebe, usamljena. Majka me je vređala, brat psovao, nisu me voleli. Utehu sam pronašla u košarci. Počela sam da igram, tu sam našla mir i zaboravljala sam na sve probleme dok sam igrala. Naravno i tu su postojale loše strane. Osuđivana sam od strane vršnjaka, trener me nikad nije pohvalio, svi su mi se smejali i govorili da ovo nije za mene, da sam nesposobna. To je potrajalo, ali danas sam uspešna u košarci, lepo zarađujem, igram van Srbije. Svi oni loši ljudi sada hoće da se druže ponovo sa mnom, ali jednostavno ne može, uvek ću se sećati njihovih uvreda. Ovde sam započela novi život bez negativne energije.

—-

Moj brat je celu mladost proveo sa raznoraznim devojkama koje osim dobrog izgleda nisu imale ništa da ponude, menjao je ženske, trošio novac na njih i uživao u životu. Lep je čovek i pritom imućan tako da je za žene vazda bio kao lepak. Kada je napunio 29 god samo je odjednom rešio da se oženi i to preko agencije za bračno posredovanje. Oženio je devojku iz jedne zabiti na Goliji, siromašnu i vrednu, ne naročito lepu. Nisam upoznala nikoga ko je toliko neiskvaren i dobar kao ona. Dobar je prema njoj, poštuje je i brine o njoj, jer mu je rodila dvoje dece i brine o kući. Dok je bio mlađi takvu devojku ne bi ni pogledao na ulici. Ali mu zato za brak takva odgovara. Brat mi je, ali kao muškarac je licemeran.