“Moj suprug i ja vjenčali smo se prošlo ljeto i živimo u malom iznajmljenom stanu od 50 kvadrata.
Oboje radimo i imamo fine plate ali ovo nam je savršen pocetak života jer nama nista ljepse ne treba,barem ne jos, a kada dođu djeca onda ce biti i veći stan.
Neki dan se vracam s posla i svratim u restoran kineske hrane koji je u blizini naše stana i očekivala sam i muža ali nije došao samo sam na brzinu jela i kući.
Kada sam stigla on u kuhinji sjedi i sav nesto zabrinut kaze mi dodji moramo nesto popricati.
Meni se noge odsjekle kontam u sebi sad ce me sigurno ostaviti a on mi kaže: ” Draga ženo morma ti ovo reci ali nemoj se ljutiti, ti moras naučiti nesto kuhati ja ne mogu vise jesti ovu kinesku hranu oči su mi se ukosile”
Od svog straha šta li ce mi reći kada je to rekao ja sam umrla od smijeha i danas dan kada se toga sjetim ismijem se.
P.S naučila sam kuhati!”
