“Moj sin je bio kod babe i dede na selu”

Info

Moj sin ima samo šest godina i bio je 4 dana kod bake i deke na selu jer su oni navalili da malo ostane kod njih jer oni svog unuka mnogo vole a slabo ga viđaju.

I ajde muž i ja smo dozvolili neka bude ipak je on njihov unuk. Prošla su ta 4 dana i kada je došao ulazi na vrata ja onako sva sretna krenula ga zagrilim, a on samo ode u svoju sobu ništa ne reče i ja kontam dijete kao dijete poželjelo svoje igračke pa ode da se igra.

Kada je bilo vrijeme večere ja ga zovem da jedemo, a on meni kaze ” Necu da dođem kod tebe k*** jedna,ti nisi moja mama” U prvom trenutku nisam vjerovala sta reče, ali dijete je on ne zna ni sta to znači i pitam ga ko mu je to rekao, a on kaže da su baka i djed to rekli jer sam odvela njihovog sina u grad.

Ovo nije prvi puta da se miješaju u naš život već je nekoliko puta pokušala da me uništi ali nije uspjela, sada više nikako nece vidjeti svog unuka, a sin neka joj ide ako želi jer ja više neću!”

BONUS:

Dok smo dobro zarađivali, moj muž i ja smo pomagali svima. Zadesi se situacija sa koronom, on ostane u Srbiji bez mogućnosti povratka u inostranstvo gde je godinama radio dok se ne otvore granice. Ja zatrudnim, usrećimo se blizancima, ostanem bez posla. Uskoro ću se poroditi. Ni jedan dan, zbog dodatnih troškova održavanja trudnoće, nisam provela u bolnici, da ne bi morali da trošimo za lekove i dodatnu dohranu zbog moje loše krvne slike. Istrenirala sam sebe da jedem jednom dnevno, ponekad i prećutim i izdržim dva dana bez hrane. Prvi put zatražimo pomoć, bukvalno za hranu. Koliko sam se samo razočarala u ljude, mnogi su nas osudili zbog dece, jer imamo i školarce. Kao da sam ja kriva za sve. Nema veze, proći će ovo, vratićemo se na posao do sledeće godine, a svi ti ljudi neće odavno biti u našem životu…

Imam 23 godine. Sa 18 godina sam završio srednju školu i počeo da radim. Hteo sam da skupim određenu količinu novca i da ih uložim u “nešto”. Da vodim nešto svoje. Od svake plate, nakon što platim sve stvari za život, odvajao sam određnu sumu novca, koliko mi ostane. Nikada se nisam razbacivao i mnogo trošio, radije bih te pare davao u svoj “štek” za budući posao. Nakon 5 godina, skupio sam 10.000 eura i uložio sam ih u biznis koji sam poznavao i koji me je interesovao. Dugo sam proučavao sve i na kraju napravio prvi korak. Baš u tom periodu nastala je korona koja mi je pojela sve i jedan uložen dinar. Osećam se da sam promašio život, jer sam svestan da sam bukvalno samo plaćao račune i hranu, da bih skupio pare za biznis. Nisam se provodio, nisam se zadovoljavao. Bacio sam 5 godina i nisam ništa uradio. Jako sam depresivan i ne mogu da izađem na kraj za sobom trenutno. Osećam se kao gubitnik u životu.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.