“Moj otac mi svaki mjesec uzima po 150€…”

“Moj totac mi svaki mjesec uzima po 150€ za stanarinu od kada sam se zaposlio.

I zaista mi je to bilo glupo jer on ima dovoljno novca da bi mogao i mene izdržavati a kamoli da mi još uzima novac i nekako sam ga malo i mrzio zbog toga.

I došlo vrijeme da se ženim i svi su davali neke poklone, koverte i tada mi je otac dao dvije koverte u jednoj su bile sve pare od stanarine koje sam dao a u drugoj isto toliko što mu je on dao od sebe.

Svi su bili u š0ku nisu vjerovali čak ni majka nije znala za to i sad sam od tog novca tečić kupio sebi i ženi stan i onako solidan automobil.

VBONUSI:

Sebično sa moje strane ali… Stvarno bih voleo da se završi ova 2020 godina jer me je toliko ubila da više ne znam šta da radim. Najzad smo kupili stan o kojem smo maštali, krenulo renoviranje, ideje za sređivanje… Trenutna situacija je takva da me je ostavila (imali smo probleme), onda doživim saobraćajnu nesreću, uz to joj nađem i poruke od kolege sa posla da se viđaju ko zna koliko. Kreće korona i policijski čas, sam u kući u kojoj smo trebali da živimo zajedno pre stana. U tom trenutku niko od drugara nije ni znao za situaciju oko razvoda. Dete i dalje misli da nisam tu zbog korone i to me ubija. Svaki put kada ga uzmem i kada mi kaže kako ćemo da budemo zajedno u novom stanu samo ovo da prođe, mislim da mi otpadne jedan deo srca. Ne spavam, ne jedem i tako već par meseci. Prosli mesec zamalo da imam još jedan udes. Ne mogu više, pucam…

—-

Boli me što se sve danas svodi na novac. Imam dve unuke od 10 god, bliznakinje. Suprug i ja smo ceo život obični radnici, dok su snajini roditelji inženjeri, dobrostojeći ljudi ceo život na visokim pozicijama. Boli me što čak i deca znaju šta je bolje, i idu tamo gde im je pružano više. Snajini roditelji stalno vode decu na more, zimovanje, kupuju im garderobu i igračke, pa samim tim deca više vole da provode vreme sa njima. Kod mene i supruga dođu samo sa roditeljima, ponekad. Primećujem koliko zapravo njih više vole, ali opet koliko god nas to pogađalo, naravno da svako ide tamo gde mu je najbolje. Ipak smo ponosni što smo uspeli školovati sina, da on ne bude radnik i ne muči se kao mi.