Home / Info / KOMŠINICA SE HVALILA KAKO JOJ SE KĆERKA DOBRO UDALA: A onda sam joj začepila usta, VRISNULA JE OD MUKE

KOMŠINICA SE HVALILA KAKO JOJ SE KĆERKA DOBRO UDALA: A onda sam joj začepila usta, VRISNULA JE OD MUKE

Kaže komšinica ovoj drugoj:

– Da vidiš što mi se lijepo kćerka udala, živi kao kraljica, stalno negdje putuje, kupuje najskuplju odjeću, vozi najskuplje auto…

Kaže komšinica ovoj drugoj:

– Da vidiš što mi se lijepo kćerka udala, živi kao kraljica, stalno negdje putuje, kupuje najskuplju odjeću, vozi najskuplje auto…

A druga je prekida:

I moja isto spava sa direktorom, samo ja to ne znam tako lijepo ispričat

BONUS:

Imam 23 godine. Sa 18 godina sam završio srednju školu i počeo da radim. Hteo sam da skupim određenu količinu novca i da ih uložim u “nešto”. Da vodim nešto svoje. Od svake plate, nakon što platim sve stvari za život, odvajao sam određnu sumu novca, koliko mi ostane. Nikada se nisam razbacivao i mnogo trošio, radije bih te pare davao u svoj “štek” za budući posao. Nakon 5 godina, skupio sam 10.000 eura i uložio sam ih u biznis koji sam poznavao i koji me je interesovao. Dugo sam proučavao sve i na kraju napravio prvi korak. Baš u tom periodu nastala je korona koja mi je pojela sve i jedan uložen dinar. Osećam se da sam promašio život, jer sam svestan da sam bukvalno samo plaćao račune i hranu, da bih skupio pare za biznis. Nisam se provodio, nisam se zadovoljavao. Bacio sam 5 godina i nisam ništa uradio. Jako sam depresivan i ne mogu da izađem na kraj za sobom trenutno. Osećam se kao gubitnik u životu.

Imam 20 godina i živim u Beogradu i tu sam i rođena. Majka mi dve godine živi na Malti i moj plan za ovu godinu bio je da odem tamo na sezonu, zaradim lepe parice i iznajmim sebi stan i nađem posao u struci (poslastičar) ili jednostavno da ostanem na malti i da mi se pridruži dečko da živimo tamo. Imala sam avionsku kartu za 24. Maj. Zbog cele situacije naravno let je prvo bio odložen za 20. Jun, pa ponovo za 20. Jul i sad je ponovo otkazan jer je opet počelo sranje. Trenutno radim za 1500din dnevno, i sa tim parama ne mogu da se iselim. Čim sam saznala da je let otkazan krenula sam da tražim poslove ali nema ništa u mojoj struci, kapiram da su svi objekti ostali bez posla, para, zbog stalnih promena mera. Guši me više ova zemlja, osećam se zarobljeno, ne mogu da živim sa ocem više, čovek iz dosade krene da mi drži lekcije i nabacuje krivicu, pod konstantnim sam stresom i besna sam. Hoću svoj mir. Hoću da živim a ne preživljavam. Muka mi je.

About admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.