Home / Info / JUTROS SAM PLAKAO KAO MALO DIJETE, KAD SAM KRENUO NA POSAO NAŠAO SAM OVU PORUKU: Moja kćerka je NAJDIVNIJA NA SVIJETU, ove riječi su me dotukle

JUTROS SAM PLAKAO KAO MALO DIJETE, KAD SAM KRENUO NA POSAO NAŠAO SAM OVU PORUKU: Moja kćerka je NAJDIVNIJA NA SVIJETU, ove riječi su me dotukle

Djevojčica po imenu Hana napisala je dirljivu poruku svom ocu ostavivši mu 20 KM sa popije kafu i doručkuje. Na slici koja se širi društvenim mrežama prikazana je novčanica od 20 konvertibilnih maraka i pored nje ceduljica sa porukom:

Dragi moj tajo,

Znam da nije puno, ali meni jeste. Ostavila sam ti ovih 20 KM da sutra doručkuješ i popiješ kafu na moj račun, kao što si ti od svoje plate davao meni i Ajni da nešto kupimo. Voli te tvoja Hana.

BONUSI:
7 godina u vezi, 3 u braku. Preselili se u drugu državu gde sam počeo svoj posao. Dugi radni dani i želja da to malo slobodnog vremena provedem sa njom da se ne osjeća zapostavljeno su učinila da nemam baš puno prijatelja ovdje. Ona nikad nije bila za priču, jedna od onih osoba što samo ćuti dok sam ja uvijek bio “komunikativac”. Nakupilo mi se puno oviha dana, posao, te ostali svakodnevni problemi pa sam joj ispričao šta me muči. Ne da bi riješila moje probleme, samo da popričam sa nekim i možda dobijem drugu perspektivu. Rekla je “šta da ti ja radim” i nastavila jesti ručak. Nikad se nisam osjećao usamljenije nego tad. Veliki dio mojih osjećaja prema njoj je nepovratno nestao. Ovo što sam napisao je samo vrh ledenog bijega. Nekada nisam mogao zamisliti budućnost bez nje, sad sve teže vidim budućnost sa njom.

——

Pozajmim jednoj drugarici štikle i nije mi ih vraćala mesec dana. Na kraju joj kažem da ih vrati i ona sve govori vratiće ih i ne vraća ih. I tako se to odužilo skoro 3 meseca, mi smo se gledale ali ona kao “zaboravi” da mi vrati štikle jer je u obavezama. Videla sam na instagramu da se slika u njima i da ih često nosi. Tu mi pukne film, nije mi padalo na pamet da joj poklonim štikle jer su markirane i jer sam ih platila 150 eura. Na kraju je jedan dan pitam da li je kući, kaže da jeste i ja joj napišem “evo prolazila sam ispred tvoje zgrade pa rekoh da se popnem da uzmem štikle, trebaju mi noćas”. I tako je na foru uhvatim da ih vrati. Bukvalno mi ih je bacila u ruke i rekla “Zar zaista nemaš nijedne druge štikle? Stvarno bi trebala da kupiš”. Ona će meni komentarisati kako trebam da kupim a bukvalno je ukrala moje.

———–

Imam komšiju sa smetnjama u razvoju i sa fizičkim smetnjama. Nisam sto posto siguran šta mu je ali po njegovom govoru, izgledu i hodu se odmah vidi da nije poput drugih ljudi. On se uvek fino javi, živi sam, nema nikoga na svetu sem svog psa kojeg stalno šeta. Juče je tog psa udarilo auto. Istrčao sam iz kuće jer sam čuo vriske tog komšije. Svi su se već bili okupili napolju. Scena je bila takva da i odrastao čovek zaplače. Komšija drži svog krvavog psa i vrišti, kuka moli i jauče kao malo dete, moli Boga da mu ne oduzme jedinog prijatelja. Noćas sam čuo da je pas uginuo nije mu bilo pomoći. Sedim i razmjšljam. Mnogo me potreslo sve ovo. Mnogo mi je žao.

————–

Glupo mi je drugaricama da kažem da ne želim da im pozajmljujem odeću i obuću jer je skupa. Nisam milioner i ne kupujem mnogo stvari, ali ono što kupim želim da bude kvalitetno i da mi dugo traje pa zato i kupim skuplje. Često mi traže da im pozajmim i da zauzvrat ja mogu od njih da pozajmim šta hoću, čak žele nekad i da im poklonim neku svoju krpicu u zamenu za njihovu. Znam da će ovo zvučati umišljeno, ali ja ne želim od njih da pozajmljujem stvari sa buvljaka a da oni od mene zauzvrat pozajmljuju čizme i odeću koja je koliko i njihova plata.

About admin

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.