“Juče sam prala i čistila automobil i ispod sedišta pronašla minđušu”

Zanimljivo

“Juče sam prala i čistila automobil i ispod sjedišta pronašla minđušu. Hladan znoj me oblio, nisam mogla da vjerujem, nakon 15 godina braka me vara. Toliko mi je bilo muka da sam pored auta povratila. Za celokupnu pricu pogledajte slicicu ispod.

Onda sam uzela minđušu, ušla u kuću i bacivši na stol ispred muža, onako već luda upitala ga, ŠTA JE OVO!? A on sav smiren mi reče pa nisi glupa, znaš valjda šta je.

Tada sam mu rekla da sam to pronašla u našem automobilu, a tada je skočio sa ležaja i počeo se pravdati da je automobil davao kolegi, kleo se da nije to što mislim. Kompletnu prepisku pogledajte ulaskom na sliku ispod.

Sutradan sam otišla do firme njegove i išla od kolegice do kolegice da vidim kojoj nedostaje naušnica.

Kad sam došla do plavuše sa kojom često pije on kafu (kaže uvijek da je kolegica samo) pitala sam da li je njena, na šta mi se ona klela da to ne nosi, i da mene moj muž voli i da me nikada ne bi prevario.

Ne znam šta da mislim. Na ivici sam da pokupim djecu i odem kod mame.” Za celokupnu pricu pogledajte slicicu ispod.

BONUS

Mislim da ljudi u gradu ne shvataju baš koliko ljudi na selu šta znači kada nemaš i muško dete. Jednostavno, ako na selu nemaš muško dete, u više od 50% domaćinstva propadaju nakon smrti očeva i majki, jer jednostavno nema ko tu da ostane. Nema ko da upali sveću precima. Zato moja baba uvek govori : “Najbolje i muško i žensko, muško da nastavi svoju, a žensko da nastavi nečiju ložu” :).
5372333150share

Na odbranu Master rada sam došla u običnim farmerkama, dukserici i starkama. Kosa mi je također samo bila zavezana u obični rep. Svi su me ispred fakulteta veoma čudno gledali, ali ja ne vidim nikakav problem u tom činu.

Želeli su raskošnu svadbu sa mnogo zvanica. Želeli su najtraženije muzičare. Svi smo planirali da na dan njihovog venčanja zasijamo u najboljim modnim kombinacijama. Zakazali su veselje u najskupljoj sali. Korona je pokvarila sve, ali samo naizgled. Nije bilo dvesta ljudi, već dvadesetak nas, nas koji mladence volimo najviše. Nije bilo muzike ali smo mi cele noći pevali naglas. Nismo bili najbolje obučeni, raščupanim kosama mlatili smo u ritmu omiljenih pesama. Slavili smo ispred seoske kuće u garaži, kišne ali tople jesenje noći. Vrištsli smo uz vatromet, skakalii i provodili se neviđeno dobro. Loš ambijent, loše frizure i loše vreme, sve je to stalo u najbolju svadbu na kojoj sam ikada bila.

Mislim da ljudi, koji daju nadimke onima kojima se ti nadimci ne sviđaju, jesu loše osobe. Npr. sestra od ujaka mi je dala ružan nadimak i iako već 12 god. molim da prestane tako da me zove, ona neće! Ja razumem da neko navikne i da pogreši, ali kad je ispravim, ona se ljuti kao da ja nju zovem ružnim nadimkom. Ne razumem je li je toliki problem da nekog zovemo imenom ili bar da se dogovorimo da mi smisliš nadimak koji je prihvatljiv. Ako nastavi po starom, prestaću da se viđam s njom, jer me njeno ponašanje mnogo povređuje.