Jedna žena mi je dovela dječaka od 10 godina na vrata i rekla ovo je sin tvog muža, ja idem u Njemačku i ne mogu više da brinem o njemu.
Moj suprug nije ni znao da ima dijete, uvalila ga tadašnjem bogatom mužu. Poslije brojnih peripetija oko dnk-a testa, priznanja djeteta i starateljstva on sada živi sa nama. Mi imamo dva sina od 2 i 4 godine.
Ali niko sem mene ne prihvata dječaka, on je mio i dobar, čak je poprilično uplašen i stidljiv, taj očuh je bio mnogo strog prema njemu. Ni moja ni suprugova familija ne želi nikakav odnos sa njim, čak je i moj suprug pomalo ravnodušan ili se samo ne snalazi…
DODATATK:
Želim da se zahvalim jednom kontroloru busplusa koji mi je tražio kartu pre nekoliko godina između Ekonomskog fakulteta i Sajmišta. Bio sam u tramvaju, bukvalno minut pre nego što je došao kontrolor dobijam poruku da je umro stric iznenada. A kontrolor mi kuca na rame jer sam se udubio, nisam ni znao da su tu. Samo sam rekao da mi je umro stric, da idem u njegov stan. Momak nije ništa, samo je rekao izvini čini mi se ili nešto drugo i otišao. A to je bio jedinii put da sam imao pozitivno iskustvo sa kontrolorima. Većinu vremena sam imao kartu, nekad nisam, ali svaki put su bili nekulturni i bezobrazni. Taj put zaista ne. I sad me čudi kako nisu mislili da lažem i sl, jer sam se nagledao svega za ove godine. Uglavnom, tom momku hvala što me nije mučio u tom trenutku, ja sam bio pogubljen.
Ne volim rečenicu “odliv mozgova” jer da ti ljudi imaju mozga uspeli bi da nadmudre ove tupave koji nas terorišu, tako da ne, ne priznajem, džaba sve te diplome ako neuki ljudi sa štelom opremljeni nemoralom i bezobrazkukom uspevaju da ih spakuju i pošalju da nekom preko budu jeftina pamet, samo je lakše otići u uređenu državu nego urediti svoju. Muka mi je više od slabih pametnjakovića, pravnika koji ne umeju da sprovode pravo, inspektora koji se plaše kriminalaca, politikologa koji o politici razglabaju samo na twitteru – dajte ljudi trgnite se malo!
