Dariji je zazvonio telefon, dok je bila na poslu. Generalno, Darija se nikad ne javlja na nepoznat broj dok je na poslu, ali nešto u njoj je natjera da “podigne slušalicu”.
S druge strane je čula tvrd ženski glas. I taman kad je pomislila da će sada da joj taj glas prodaje dušek ili osiguranje, žena je rekla:
“Darija, nemoj da spuštaš slušalicu, molim te! Htjela bih da te upoznam, jer ja sam ljubavnica tvog muža…”
“Igora?!”, upitala je Darija kao da ima nekoliko muževa.
“Da, Igora. Nađimo se danas u kafiću da razgovaramo…”
I Darija je odmah shvatila: ovo nije greška, nije neka noćna mora, ova žena je zaista ljubavnica njenog muža..Ali, Darija je znala već negdje oko godinu dana da nešto nije kako treba. Žena to osjeti. Bez obzira koliko muž bio dobar, revnosan, dolazio na vrijeme kući… Žena zna…
“U redu, danas u šest…”
U kafić je došla pet minuta ranije. Ušla je unutra i odmah je spazila, iako nikad prije ovu ženu nije vidjela, znala je da je ona TA.
“Mlada je,” odmah je pomislila: “Kosa uništena farbanjem, ružne ruke, bledunjava… A, odjeća – grozna…”
Ustala je i nasmiješila se: “Hvala ti što si došla. Hoćeš da popijemo piće?”
Darija je kao kroz maglu klimunula glavom i sela.
“Hvala ti što si došla. Tako si lijepa…” počela je žena.
“Nemam mnogo vremena, moram sa ćerkom da radim engleski. Šta si htjela?” upitala je Darija.
“Vidiš, stalno me muči to… Teško mi je…”
(“Ma nemoj mi reći?! Tebi je teško!!!) Pomislila je Darija.
Djevojka je počela da objašnjava da je iskrena, da ne može da živi sa ovom prevarom, da je tajno od Igora prepisala njen broj telefona i da je odlučila da je zove i da joj sve kaže…
“Pa šta hoćeš od mene?”, pitala je Darija.
“Biću iskrena, ljubav je nešto što ne možeš da kontrolišeš… Da li ti voliš Igora?,” pitala je djevojka bez snebivanja, ali je na sreću došao konobar, pa Darija nije morala odmah da odgovori.
“Da te pitam još jednom: šta ti hoćeš od mene?” Počela je Darija da napada djevojku: “Da ga prepustim tebi?”
“Mislim da je to pravedno. On tebe ne voli,” rekla je djevojka ne trepnuvši.
“Da li ti je rekao da me ne voli?” Upitala je Darija oprezno.
“Naravno. Ništa ne izmišljam. A Igor… Pa, znaš, on sve može ovako da vuče godinama. Muškarci su užasno neodlučni u ovakvim situacijama…”
“Baš tako,” nasmiješila se Darija. “Žena je stub kuće. Mi sve odlučujemo za njih.”
“U to ime, podignimo čašu jer smo se razumjele,” reče trijumfalno djevojka.
“Prije nego nazdravimo, još samo nešto… Znaš, mi imamo sina i ćerku, od osam i dvanaest godina. Igor je normalan tata. Nije sjajno, ali život je podnošljiv. Živimo lijepo već četrnaest godina. Idemo na more… Ljubav? Ko j*** ljubav. Porodica je iznad svega. Iznad ljubavi. A moja odluka je veoma jednostavna – Igor će ostati uz mene. Sa nama. A ako pokušaš da se sastaneš još jednom sa mnom ili ne daj bože sa našom djecom… Ili ako išta kažeš Igoru za naš razgovor – vjeruj mi, biće ti jako žao… Znaš li kako su strašne žene koje brane svoje? Ja sam u ovom momentu vuk, furija i vještica! E, toliko od ove proklete zdravice!”
Darija je uzela čašu i jako je tresnula o pod. Djevojka je vrisnula. Svi su ih pogledali, a Darija je mrino krenula ka izlazu. Staklo joj je krckalo ispod cipela. Izašla je na ulicu. Nasmiješila se kao krvnik, kao osvetnik, dok su prolaznici zaprepašteno gledali u njen osmijeh…
Šta biste vi uradili da ste na Darijinom mjestu? Da li biste muža prepustili drugoj ženi? Pišite nam u komentarima.
