“Imam brata blizanca, niko nas ne raspoznaja, pa jedva i rođena majka.
Prošle godine ja se zaposlim u jednoj firmi… Maltene od prvog dana smo moj brat i ja počeli da se mijenjamo (jedan dan on ode na posao, jedan ja pa smo tako zajedno učili i obojica podjednako savlađivali mašinu na kojoj radimo.
U početku je bilo veoma lako jer smo slabo pričali sa novim kolegama pa smo se obojica fokusirali da jedan drugom prepričavamo šta smo tog dana radili na mašini. Ne znam zašto, ali moj brat je onda počeo da…”
Moj brat je počeo da se intezivnije druži sa njima i sve mi je teže da očuvam privid da smo jedna te ista osoba.
Kolege su već primijetile i pitale me zašto sam jedan dan u super raspoloženju, šalim se sa njima i idemo poslije posla na pivo a narednog dana sav ćutljiv i distanciran.
Vadim se na promjene raspoloženja, ali ne znam dokle ću tako jer ovaj moj ludi brat ne planira da prestane da se druži i kaže kako bolju ekipu nije imao u životu.”
(Izvor: Ispovesti.com)
