DUŠKO TOŠIĆ VEČERAS OBJAVIO TUŽNU PORUKU I SLIKU, došlo je vrijeme da se rastanu: “Tužan sam…

Info

Duško Tošić je ostao bez kluba!

Iskusni defanzivac više nije igrač Gvangžu R&F-a i u potrazi je za novom sredinom.

– Želio bih da se zahvalim klubu Gvangžu R&F i kineskim navijačima koji su me podržavali tokom ove dvije i po godine. Stvarno sam mnogo uživao i Gvangžu će uvijek imati posebno mjesto u mom srcu. Tužan sam što napuštam ovu prelijepu zemlju, ali sam istovremeno i srećan jer se radujem budućnosti i novim prilikama – napisao je Tošić.

U komentarima su ga u Zvezdu i Partizan zvali navijači oba kluba!

BONUS

Kao muško sam jako puno tračao te ogovarao druge ljude. Ništa me nije zanimalo osim toga, znao sam dnevno provesti 3 sata na mobitelu ogovarajući pojedine osobe i to mi se jako loše odrazilo na život. Sa svakom djevojkom s kojom sam bio na kavi svidio bih joj se, ali nakon 3-4 puta što smo se vidjeli ona izgubi interes, jer eto nemam pametnih tema. Odlučio sam poraditi na sebi tako da prestanem ogovarati, tračati te pročitam koju knjigu, pogledam film, učiti nešto novo i promjene su se vidjele nakon prva 2 mjeseca. Ljudi s kojima sam konstantno tračao su se prestali družiti sa mnom (što je super), napokon sam pronašao djevojku s kojom iskreno uživam i mogu svima reći, molim vas maknite se loših stvari koje vam stvaraju negativu u glavi jer ne možete ići dalje, samo tonete.

Nedavno sam kupila crnu pločicu koja se nosi kao znak žalosti posle smrti bliske osobe. Stavim je povremeno kad mi je loš dan. Ne biste verovali koliko se razlikuje ponašanje ljudi prema meni tada.

Upravo sam našla dokumentaciju u kojoj piše da mi se majka duže vreme lečila kod neuropsihijatra zbog depresivno-anksioznog poremećaja, dok sam još bila jako mala. U šoku sam, otac neće ništa da objašnjava. I ja sam anksiozna godinama i to utiče dosta na moj život. Svaki moj razgovor sa njima o tome i odlazak stručnom licu su isti ti roditelji uvek negodovali uz obrazloženje da aksioznost ne postoji, već sam samo lenja. Boli me ovo!

Moj najbolji prijatelj i ja smo se upoznali tokom rata 94. Neraskidivo prijateljatvo, ono iskreno i pravo. Svake godine po nekoliko dana bude kod mene i ja sa porodicom kod njega. Sve to ne bi bilo čudno da se nismo upoznali tako što sam bio zarobljen tada od strane vojske u kojoj je on služio. On mobilisan, ja mobilisan. Bio sam sam u kampu, a on mi je bio jedan od čuvara. Za tih par dana zarobljeništva sam shvatio šta znači biti ČOVEK. Hvala ti!

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

Ova web stranica koristi Akismet za zaštitu protiv spama. Saznajte kako se obrađuju podaci komentara.