DOZVOLILA SAM MUŽU DA ODABERE IME ZA NAŠU KĆERKICU: Sav sretan je napisao DA JOJ JE DAO OVO IME, pobjesnila sam, KAKO GA SAMO NIJE SRAMOTA
DOZVOLILA SAM MUŽU DA ODABERE IME ZA NAŠU KĆERKICU
Sav sretan je napisao DA JOJ JE DAO OVO IME, pobjesnila sam, KAKO GA SAMO NIJE STID
Muž i ja imamo svoj stan, međutim nedavno su mu preminuli roditelji i on želi da se preselimo u njihov stan koji je veći i na odličnoj lokaciji.. taj stan je u izvornom stanju, godinama ništa nije ulagano..a on kaže kako ne želi da trošimo pare na renoviranja i neće da bacamo stvari koje su mu uspomena na njih.. problem je što se ja u tom ambijentu osećam loše, tamnih boja nameštaj i gobleni na zidovima..kao da živim tuđi život u nekoj prošlosti.. ja sam srećna u mojih 30 kvadrata koji pozitivno zrače.. Ne znam šta da radim..
Svake godine mi je najtužniji period oko Nove godine, naročito početak januara. Već mi je prešlo u naviku da u ponoć gledam vatromete s terase, razmišljam o svojim (ne)uspesima i plačem. Mogu misliti kako će biti sad zbog korone. Blago onima koji ovo lako podnose…
Išao na nekoliko razgovora za posao.. Na jednom me pitali da volontiram 6 meseci i kasnije ćemo videti. Rekao sam: Ne pada mi na pamet, ustao i izašao. Mesec dana posle toga, primljen sam u firmi koja, ništa dogovoreno na intervjuu, nije ispoštovala, ni radno vreme, ni radno mesto, ni platu. Dao sam otkaz nakon 5 dana! Par nedelja kasnije, zvoni mi telefon, zove gazda firme, kome me je sasvim slučajno, preporučio drug. Pristao sam, promenio grad, došao na vrlo ozbiljnu i odgovornu poziciju, sticao iskustvo, mnogo naučio, stekao sjajne prijatelje, prošao pola Evrope i Srbije, bio na stručnom usavršavanju, naučio rad u novim softverima, naučio jezike..već sam 8 godina tu, kako je rasla firma, rastao sam i ja i moja uloga u njoj, samim tim i plata. Zadovoljan sam, zahvalan na šansi i strpljenju da sazrim i steknem dovoljno znanja. Ljudi, cenite sebe i verujte u sebe, ne dajte da vas gaze i ne cene. Neće vas drugi poštovati ako sami sebe ne poštujete. Upornost i trud se uvek isplate!
Izađemo prvi put i lepo se ispričamo. Posle izlaska on meni napiše: “brate, mnogo si ukočena. ” Kao prvo, nisam mu brat, kao drugo, ja obožavam dodire i razmenjivanje nežnosti ali kad sam s nekim u vezi, kad se opustim pored nekog, barem mesec-dva mora da prođe, i kao treće zar je toliko strašno što sam htela SAMO da pričamo i da se upoznajemo postepeno? Još mi je napisao da sledeći put moram da mu pokažem kakva sam. Oboje se bližimo tridesetom i oboje smo se složili oko toga da ne tražimo kombinaciju, ne znam čemu ovo, neću bre da se vatam s kim stignem! P. S. sledećeg puta neće ni biti.
