Doktorica Grujičić preležala koronu, tvrdi da su joj pomogli ovi lijekovi

Govoreći o opštem zdravstvenom stanju nacije, Danica Grujičić kaže i ovo

PROF. dr Danica Grujičić, neurohirurg i direkotr Instituta za onkologiju i radiologiju u Kliničkog centra Srbije, iznela je važna predviđanja o tome šta nas još čeka u borbi protiv korona virusa, ali i portiv malignih oboljenja

Na samom početku borbe sa virusom korona, dok svet još uvek nije znao kakvog to “nevidljivog neprijatelja” ima za protivnika, ona je, kako to inače radi, “bez dlake na jeziku”, izašla u javnost sa jasnim stavom – ovaj virus je veštački napravljen i predstavlja biološko oružje.

Više od pola godine kasnije, ne da nije odustala od tog stava, već, kako kaže, svakodnevno dobija potvrde da je u potpunosti u pravu. Sa virusom korona, moraćemo da naučimo da živimo, nema nam druge.

Govoreći o opštem zdravstvenom stanju nacije, Danica Grujičić kaže:

– Kao što možete da vidite obolelih od kovida je dosta, a ono što mene hrabri to je taj broj na respiratoru, koji je oko pedeset, što znači da nema nekog većeg povećanja broja najtežih bolesnika i to daje nadu da polako stičemo imunitet. Da li ćemo se osloboditi korone ikada, ja to u ovom trenutku ne znam. Mislim da je vreme da počnemo da učimo da živimo sa koronom, da je prepoznajemo na vreme, da radimo sve one prventivne stvari koje nas savetuju.

Mislim da odluke tipa ograičavanja, u smslu uvođenja policijskog časa, ograničavanja kretanja naših najstarijih sugrađana, mislim da to ne bi bilo dobro. Ograničenje okupljanja na ne više od pedeset ljudi i na otvorenom prostoru, to je ono na čemu treba insistirati i naravno zatvaranje svih klubova – pa ne mora da se sedi po kafićima, može kafa da se popije i kod kuće.

Međutim, pazite, hoteli, ljudi koji organizuju simpozijume i tako dalje, mislim da to mora da se održava i dalje – ne zato što mislim da se nećemo usavršavati u smislu kontinuiranih edukacija, nego zato što imate 11.000 ljudi u Srbiji koji žive od toga. Prema tome, mi moramo pružiti šansu da ljudi zarade svoj novac od koga će da žive, ali velika okipljanja od 100,200,300 ljudi mislim da ne.

Takođe, mislim da nije dobro zabraniti opet rad pozorišta. Svako ko poštuje mere, a to su četiri kvadratna metra, ili svako drugo sedište puno, da se nose maske, mislim da je to sasvim dovoljno da se spreči širenje infekcje.

Ja uvek apelujem, pogotovo kada se obraćam mladima, da su oni su ti koji sada moraju da budu odgovorni prema svima nama. Znači, deco, družite se, ali nemojte ni u studentskim domovima, da bude vas dvadesetoro u jednoj sobi. Ako izlazite u kafiće, gledajte da to bude u neko pristojno vreme i da bude na otvorenom. Izbegavajte okupljanje – kaže prof. dr Grujičić.

Ona ostaje pri stavu da je virus korona vještački napravljen virus i kaže da je ključno mirovati u tim trenucima.

– I dan danas smatram tako, apsolutno nisam odustala, samo svaki put dobijam novu potvrdu. Pazite, u februaru su Južnokoreanci izbacili rad po kome su našli, već tada, sedam mutacija tog virusa, što znači da on zaista brzo mutira. Potvrdu za to da je to neki veštački stvoren virus sam kasnije našla i u izjvama ljud koji se ozbiljno bave virusologijom, u izjavama nobelovaca i i ljudi koji se zaista bave tom bazičnom medicinom.

Ja zaista mislim da je to biološko oružje, možemo samo da nagađamo sada da li je to zasta bilo usmereno ka kineskoj ekonomiji, pa se to odrazilo bumerangom i na celu svetsku ekonomiju.

Ja imam jednu bolest, od 1985. godine, zove se sarkoidotoza, i to je jedna autoimuna bolest. Tada se nije znalo šta je to, mislilo se da je jedan oblik tuberkuloze i generalno ja se od tada trudim da ojačam svoj imuni sistem, različitim načinima, pa i prirodnim lekovima. Moram da priznam da sam uspela u tome jer sam jednom ili dva puta od 1985. imala povišenu temperaturu.

Kada mi se ovo desilo, zašto sam odmah sam posumnjala da je kovid u pitanju, da to nije obična prehlada? Zato što sam imala jednu sahranu, tetka mi je umrla i onda se na malom krugu, našlo jako puno ljudi, preko 200 ljudi. Jeste to bilo na otvorenom, jeste da smo mi nosili maske, ali džaba. Vi skinete masku u nekom trenutku da se sa nekim pozdravite, da se sa nekim rukujete itd. Ta velika koncentracija velikog broja ljudi na malom prostoru, pa čak i ako je na otvorenom nije dobro. Tu zaista podržavam krizni štab da tu mora da se vodi računa o tih 4 kvadratna metra. Neko je bio ko je nosio u sebi veliki broj klica. Možda nisam samo ja zaražena, ja sam neko ko je prepoznao o čemu se radi, dok se neko možda nije ni javio lekaru pa je prošao sa lakšom kliničkom slikom.

Možda je mutacija koju sam ja dobila takva da izaziva jednu običnu prehladu. Antitela sam imala negativna, zanači brzi test je bio negativan, što je za očekivati jer treba vremena da se stvore antitela, a PCR je stigao tek trećeg dana. Sahrana je bila u četvrtak, ja sam u nedelju popodne dobila temperaturu, osetila da me lomi. Došla sam u ponedeljak, bio je negativan taj test, ali moram da kažem da sam sve vreme nosila masku, i zaista ono što mi je drago ne mogu da povežem ni jednu pojavu korone sa mnom.

Trećeg dana sam odmah sve svoje fizičke aktivnosti svela na minimum. Ja sam neko ko inače ode na peti sprat peške, jer ne mogu da čekam lift, nemam strpljenja, Boga mi, sam čekala lift za prvi sprat. I moram da kažem da mi je trebalo pet nedelja posle izlaska iz karantina da dođem u onaj nivo kondicije koji sam imala pre bolesti. Znači postepeno. Tačno sam osetila da ne mogu, plašila sam se samo da mi ne ode na srce, da ne dobijem miokardit.

Šta sam radila?

Odmah sam ležala, dva grama vitamina C, Vitamin D, i moram priznati pila sam Diklofenak zato što on meni prija kao anlgetik, i kao nešto što obara temperaturu. Bolovi u mišićima koji su mi bili prisutni dva tri dana, on mi je regulisao. Ja dva diklofenaka dnevno i ja posle četiri dana nisam imala više nikakve tegobe.

Šta je poenta? Nastavila sam da mirujem, jer mislim da je ključ u te dve nedelje. Bojim se da čak i oni koji se malo smire kada dobiju temperaturu odmah remnu da se kreću čim se malo bolje osete. Ja nisam. Ispoštovala sam te dve nedelje, sedela sam kod kuće, nikoga nisam primala, nikuda nisam išla i odmaral sam. Zaista sam ležala – kaže ona.

Ističe da Srbija ima stalni porast broja oboljelih od malignih bolesti.

– Mi imamo stalni porast broja obolelih od malignih bolesti i on ima jednu uzlaznu liniju kojja se nije promenila ni smanjila. Šta se smanjilo za onkološke bolesnike? Vi imate pacijente, koji su hvala Bogu izlečeni, imate pacijente kod kojih nije potvrđena nikakva maligna bolest, ali treba da se prate i oni se prate jednom, dva puta godišnje. Mi smo te preglede smanjili. Molili smo, pogotovo u prvoj fazi, da ti pacijenti ne dolaze, u drugoj fazi su krenuli da dolaze, sad u trećoj fazi smo opet morali da te pacijente da zamolimo da ne dolaze. Dolaze nam samo prvi pregledi gde je sumnjivo da postji neki malignitet ili da postoji nešto što mora da se proveri, da li je maligno ili benigno, dolaze oni pacijenti koji imaju aktivno lečenje, dolaze pacijenti na konzilijume, jer to takođe podrazumeva nekakvo aktivno lečenje, i aktivne kontrole – ističe dr Grujičić.

Novi.ba/Espreso.rs