Hrvatica sam, nikada nisam planirala, ali eto, dogodilo se i da se zaljubim u momka preko Dunava.
Otac mi je bio u ratu, ostao je invalid i izgubio brata. Dan kada sam mu rekla za svog dečka ništa nije rekao. Niti dan poslije, niti nedelju dana, mjesec. I došlo je vreme momkove slave, i tako je on pozvao mene i moju porodicu u Beograd.
Spakovala sam torbu i ustala ujutro da krenem na bus kada me je dočekao otac zajedno sa mamom i bratom…
– svi lijepo sređeni – i rekao da idemo zajedno i da ima da se ponašamo kao ljudi.
Brata je posebno opomenuo da se ne glupira i da ne priča gluposti. Pojavili smo se, ne mogu da kažem ko je bio iznenađeniji, momak ili njegov otac. Kada smo ušli, svi su zaćutali i tata je rekao: Pa dobro, gdje je ta rakija, susjed? Najljepši dan u mom životu
