Dečko me je zvao da mu pomognem oko sređivanja stana.
Dok sam mu ređala stvari našla sam kutiju sa prelijepim prstenom i naravno htjela sam da ga probam međutim vidjela sam da je dosta mali pa sam se plašila da ga ne zaglavim.
Nisam mu rekla da sam ga našla, ali brinula sam šta će biti kad vidi da mi je mali. 2 sedmice kasnije, na tom mjestu prstena više nije bio, niti me je prosio iako smo 4 godine u vezi, mjesec dana nakon toga…
Mjesec dana nakon toga mi je raskinuo.
Prošlo je već 11 mjeseci, i danas sam saznala da se ženi, i saznala kome je prsten bio namjenjen.
BONUS
Nedavno sam se vratila iz SAD-a jer mi se zgadila ta država. Tamo sam bila zadnjih 7 godina, dobar posao, uštedila dovoljno da kupim stan kod nas. Kad je počela korona dobila sam otkaz, s time izgubila zdrastveno osiguranje. Doslovno sam 5 mjeseci provela u kući da se slučajno ne razbolim ili ozlijedim jer bih plaćala tisuće dolara za preglede. Ne znam hoću li ovdje naći posao, ali barem je manje stresno nego tamo.
Nisam ljubitelj životinja. Pasa se jako plašim, na mačke sam alergična. Kad mi prijatelji koji drže ljubimce u stanu kažu da dođem kod njih, gledam da izbegavam, da se viđamo napolju, u kafiću ili negde u parku. Nikad nisam osuđivala njihov izbor da imaju životinju u stanu, ali sam lično protiv toga. Najveći problem je što mnogi od njih smatraju da mogu otići kod nekog u goste i povesti svog psa, ali ne daj Bože da bude u mom dvorištu, već mora u kući, jer je navikao. Ako ja ne volim životinjski miris, dlake, da mi šetaju oko hrane, po jastucima, onda nemate pravo da me dovodite u neprijatnu situaciju. Pritom taj isti pas reži i naskače na mene, jer oseti moj strah koji NE MOGU da kotrolišem. Dosta mi je kučića i po tržnim centrima, daj sjašite malo!
