Oglas na banderi nije usamljen slučaj vapaja za socijalizacijom jer ljudima kao društvenim bićima sadržajan i blizak odnos je od ključnog značaja za sreću. Robert Valdinger, profesor i psihijatar sa Harvarda, na osnovu osamdesetogodišnje studije o razvoju odraslih, na pitanje – šta čine ljude srećnim i zadovoljnim, odgovorio je: ” “Najvažnija poruka koju dobijamo iz 75-godišnjeg istraživanja je sledeća: dobri odnosi čine nas srećnijima i zdravijima. Tačka”.
Vera Despotović, porodični psihoterapuet i docentkinja na Fakultetu za medije i komunacije, u razgovoru za žena.rs kaže da potraga za prijateljima nije specifična samo za osobe srednjih godina, već i kod mlađih ljudi.
– Savremeno uspostavljanje kontakata je povezano sa tehnologijom preko koje se najviše održava komunikacija. Na terapiji često mi kažu da su se sa nekim dopisivali četiri mjeseca, ali da su jako nervozni pred direktno upoznavanje. Imaju osjećaj kao da ne znaju kako treba da se ponašaju. Generalno se komunikacija prebacila na društvene mreže, pa je direktan kontakt za njih neprijatan. Period prošle godine i situacija sa kovidom dodatno je doprinijela socijalnoj izolaciji, pa je ljudima teže da uspostave spontan kontakt ili ne znaju kako.
Što smo zreliji mnogo jasnije znamo šta želimo, a šta ne. U jednom periodu života putevi mogu da se raziđu ili da shvatimo da to više nije nešto što želimo u našem okruženju. Kao što ljudi imaju jasne stavove u partnerskom odnosu, tako je i na polju prijateljstava. Tačno znaju kakav bi odnos željeli. Kada nešto ne mogu da pronađu u svom okruženju ili spontano, onda kreće potraga da se potreba ostvari. Ljudi tragaju za kontaktom, objašnjava Vera Despotović.
Sagovornica ističe da je porast socijalne anksioznost produkt društvenih mreža, ali i pandemije i izolacije ljudi, napominjajući da oglas djevojke ne djeluje kao “potez očajnika”, već želja da kontakt nađe srodnu dušu.
– Sterotip je da je teže sklopiti poznanstva u zrelijim godinama. Tada tačno znamo šta želimo i tražimo one sa sličnim interesovanjima. Prijateljstva u tim godinama su kvalitetnija i sadržajnija. Deca su odrasla, ljudi imaju više vremena za sebe i znaju šta im odgovara. Ne kažu džaba, sličan se sličnom raduje, dodaje Vera Despotović.
Naime, kako objašnjava psihoterapeut što smo stariji sve više poznajemo sebe i više vodimo računa o sopstvenim potrebama, jer na kraju dana sebi ipak treba da budemo najbitniji. Postoje različiti načini da se zadovolje lične potrebe, naročito društvene prirode, ako ih želimo naći ćemo način kako da ih ispunimo – preko oglasa ili direktnog upoznavanja.
